MMF smanjio projekcije rasta za Srbiju sa 4,2% na 3,5% - "Direktna posledica nasilja i blokada", tvrdi ministar finansija

Ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je da je smanjenje projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2% na 3,5% u izveštaju najnovijih ekonomskih izgleda za svetsku ekonomiju koji je danas objavio Međunarodni monetarni fond (MMF) - "direktna posledica nasilja i blokada" u zemlji.

- MMF je smanjio prognozu našeg privrednog rasta, što je posledica nasilja i blokada koje se već mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji. Nažalost, sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima - kazao je Mali, saopštilo je ministarstvo.

On je ocenio da "neodgovorni politički akteri ne razumeju ili ih ne zanima, da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja".

- Pre svega, očekuje se nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije - rekao je ministar finansija.

Dodao je da istovremeno javna potrošnja beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu.

- Sa proizvodne strane, sporiji rast privatne potrošnje se ogleda u nižim stopama rasta usluga i neto poreza, dok je usporena investiciona aktivnost povezana i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci. Mnogo smo truda uložili da Srbija bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje koje trpimo ruši sliku sigurne države za plasman novca - rekao je Mali.

Dodao je da "investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, u kojima ima neprijavljenih skupova i krši se osnovno pravo ljudi da se slobodno kreću".

Mali je naveo da slabiji rezultati industrijske proizvodnje reflektuju, kako slabiju eksternu tražnju, tako i nedovoljnu investicionu dinamiku, što, smatra, dodatno potvrđuje potrebu za pažljivim praćenjem makroekonomskih kretanja.

- Poslednji je trenutak da upalimo sve alarme zdravog razuma i sačuvamo postignute ekonomske parametre, jer bez ekonomske stabilnosti nema rasta i napretka - upozorio je on.

Kako je rekao, za sada ključni oslonac ekonomskom rastu ostaju javne investicije u okviru priprema za organizaciju specijalizovane izložbe EKSPO 2027.

- Očekujemo da ovaj događaj, pored predstavljanja kapaciteta Srbije na svetskoj sceni, dodatno podstakne inovacije, unapredi infrastrukturno povezivanje i doprinese dugoročnom i održivom ekonomskom razvoju zemlje - rekao je Mali.

Dodao je da se, kada je reč o fleš proceni o bruto domaćem proizvodu za prvo tromesečje 2025. godine, u narednoj nedelji očekuje objava prvih zvaničnih podataka.

Ministarstvo finansije Srbije smanjilo je projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa ranije planiranih četiri na tri odsto.