Starost vredna života - Smeštaj i nega seniora u najudobnijem evropskom gradu (FOTO)

U vreme velike popularnosti i mode raznih smutija, kao logička izvesnost nameće se da niko ne ume bolje da smuti pivo, nego veterani, ljudi iskusni u jučerašnjem svetu. U sistemu bečkih gradskih domova za stare tako su seniore uveli u pivarski zanat, uzdajući se u njihovo višedecenijsko nataloženo iskustvo. Osnovni brendovi penzionerskog piva se naravno zovu baba i deda.

Nije kraft pivara jedino što podiže višespratnicu na jugu Beča po imenu Kuća Acgerzdorf na nivo iznad oblaka sete iz kojih teku okeani zaborava nad njihovim stanarima. U zgradi nema onog osobenog mirisa staračkog doma u čije poreklo nećemo ulaziti, ali je poznat većini čitalaca koji u takve ustanove idu da posete najbliže. Korisnici u Acgerzdorfu mogu da urede stanove po svojoj volji – viđali smo udobne kožne salonske garniture – ali i da dovedu mačku. Na odeljenju za rehabilitaciju borave samo dok ih ne oporave za povratak u "hotel". Dnevno svetlo – ono je u arhitekturi savremenog Beča imperativ i njime se brišu nasleđeni oblačni tonovi Miteleurope – zrači kroz prostrane trpezarije, gde se serviraju jela po izboru. Takmičarski tim ovdašnjih kuvara uzeo je srebrnu medalju na kuvarskoj olimpijadi sa učenicima u privredi.

U Acgerzdorfu, do kojeg se lako stiže prigradskim vozom, austrijskom Južnom prugom ka Sloveniji, dočekuje nas direktor preduzeća "Kuće za život" (Häuser zum Leben) Kristijan Henefajnd. Krovna gradska institucija kojom upravlja osnovana je pre 65 godina, u to vreme samo za smeštaj penzionera.

- Danas imamo i kuće za porodilje i male porodice, kao i dečje vrtiće – govori on. - Želimo da koristimo sinergiju koja postoji između mladih i starih. I studenti mogu da žive u našim zgradama, trenutno je tu 30 mladih, koji moraju kao nadoknadu da obavljaju neku društvenu delatnost: da čitaju knjige, ili da muziciraju, na primer. Imamo i oko 70 osoba na civilnom služenju vojnog roka. Od 2015. godine zbrinjavamo i izbeglice. Primili smo i 500 izbeglih iz Ukrajine. Ključni zadatak ostaje, naravno, da brinemo o našim seniorima.

Kuće za život otvorene su na 30 lokacija, i primaju uklupno 8.500 stanara, čime zadovoljavaju 43% potreba Beča (nisu jedini na tržištu, ali su najveći u gradu i među najkrupnijima u Centralnoj Evropi). Mesta ima za sve zainteresovane, a ovde ih ne primaju tek kada sasvim onemoćaju: postoji garantovano zakonsko pravo na negu i u te svrhe grad sarađuje sa 180 partnera. U ovoj oblasti radi 28.000 zaposlenih. Od toga, preduzeće "Kuća za život" zapošljava više od 5.000 ljudi, od toga 2.500 na području nege i zbrinjavanja. Oko 70% zaposlenih su žene, a više od 100 mladih je kod njih na obuci. Insistiranje na digitalizaciji i na inovacijama je konstanta: i korisnici i za zaposleni već koriste VR naočare.

Posebnost Grad Beča su klubovi za seniore na 150 lokacija. Otvarani su posle Drugog svetskog rata, da bi ljudi imali gde da dođu da nešto pojedu i zagreju se.

- Prosečna starost korisnika je 82 godine, među njima 6.000 su žene. Imamo i 80 korisnika starijih od 100 godina – kaže Kristijan Henefajnd. – Nastojimo da život u Beču učinimo vrednim života (nem. lebenswerter).

U nekoj od "kuća za život" mogu da se na do 30 dana ostave roditelji kada se ide na odmor. Preduzeće nudi i palijativnu negu. Radnu snagu regrutuju, masovno, u inostranstvu, pretežno iz (siromašnijih) zemalja EU, ali i u dalekim karajevima poput Južne Amerike, Filipina... Naravno, i na Balkanu.

- Iz BiH, Hrvatske i Srbije imamo 450 zaposlenih, a poreklom sa tih prostora je mnogo više ljudi među njima – kaže direktor Henefajnd. - Iz pomenutih zemalja naš smeštaj koristi oko 200 korisnika. Kao i u slučaju zaposlenih, daleko ih je više koji su poreklom odande.

Ideja da se otvori pivara nastala je tokom pandemije, posle razmišljanja na temu kako zabaviti stanare. Počeli su sa 50 litara tokom leta 2020. godine, u nekadašnjoj garaži. Sada proizvode 200 litara nedeljno. Radi se dobrovoljno, bez naknade. Korisnici lepe etikete, što je dobro za motoriku. Čak i dementni među njima bez problema upamte termin u pivari.

- Niko ne ume bolje od naših korisnika da odredi koje pivo je dobro – tvrdi direktor.

Verujemo, jer, imali su vremena da utvrde gradivo.

Obeležili su i svoj Oktoberfest.

Ali, na stranu pivarski zanat, osnovni izazov ovog sistema svodi se na pitanje: Ko će tu da radi? U čitavoj Austriji nedostajaće 60.000 negovatelja, medicinskih sestara... Lakonski bečki odgovor na to pitanje glasio bi "Srbi", ali su vlasti bečke svojim propisima taj aranžman zakomplikovale i zvanje medicinske sestre za nas je, praktično, nedostupno: limit je "titula" sestrinog pomoćnika. Austrija je odlučila da akademizuje zdravstvo i medicinske sestre moraju biti bačelori, odnosno fakultetski obrazovane. U Srbiji, u nastavnim programima nema ni plana nege, a na tome se u Austriji insistira. Nega se na nemačkom kaže "Pflege", što je termin koji poznaju i srpski kupci kozmetičkih proizvoda; u Austriji ni prema nezi izuzetno starih osoba odnos nije flegmatičan. E već za sticanje statusa negovatelja/-ljice (i politički korektan/rodno ravnopravan jezik je tamo imperativ) rešenje postoji.

Rešenje nudi jedna bečka gradska institucija – nije verovatno da na svetu postoji grad sa razvijenijom mrežom gradskih institucija - Waff, odnosno, Bečki fond za podsticanje profesionalnog usavršavanja zaposlenih.

Lokalni bečki mladić Milisav Lukić (19), poreklom iz beogradskog sela Manić, završio je gimnaziju, a o mogućnosti da se doškoluje za stručnog asistenta na području nege saznao je onlajn. Moraće da uči dve godine, a posao je obezbeđen. Milisav je, doduše, izvorni Bečlija, ali nisu svi polaznici ovih programa ni prestonički šestokolenaši ili skoriji, niti Austrijanci – oko polovine su strani državljani.

Tri četvrtine apsolvenata ima između 25 i 49 godina, 6,5% je čak starije od 50 leta. Prošle godine su upisali 2.000 polaznika, ove planiraju 2.500, od toga 2.000 u oblasti nege i socijalne zaštite.

Da izvade krv, učenici i ovde, kao u gradskoj bolnici Floridsdorf, vežbaju mimo živih ljudi: na veštačkom tkivu vene se nekad bolje a katkad lošije vide, a njima teče - sok od cvekle.

Weff je organizacija koncepta jedinstvenog u Evropi. U njoj su naročito posvećeni pitanju nege (Pflege). Do 2030. u Beču će postojati potreba za 9.000 novih negovatelja. "It's the demography, stupid!", podseća Weffova Powerpoint prezentacija (brojke neće biti dobar argument ako vlast u Beču ikad osvoje u Evropi u naše vreme izuzetno popularni populisti, jer njihova suština je da upravo brojke ne razumeju). Brojke kažu da u Beču živi 93.000 starijih od 80 godina; za pet godina biće ih 107.000, a 2043. i 127.000.

Osim u oblasti nege, kroz program Weff-a Job+obuka pruža se prilika za zapošljavanje u većem broju oblasti: socijalnog rada, pedagogije, gastronomije, u tehničkoj struci, IT-u, drugim kancelarijskim poslovima, među zanatlijama. Program istovremeno zadovoljava potrebe poslodavaca i daje podršku onima koji traže posao, umrežavajući ih međusobno. Bečkim preduzećima dovođenje stručne radne snage ponekad pričinjava muku. Na birou ima i sasvim nekvalifikovane radne snage.

Polaznici tokom učenja imaju finansijsku podršku, plus zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje. Obuka za asistenta negovatelja traje godinu dana (razmatra se produženje na 20 meseci za one koji ne govore dobro nemački), za stručnog asistenta dve godine, a tri godine za bolničara u višoj stručnoj školi. Za socijalne oblasti treba učiti dve godine.