Arsić: Procena je da privredni rast 2025. neće biti planiranih 4,2%, već ispod 4%

Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego 2024. godine, pa je procena da će privredni rast ove godine biti niži od planiranih 4,2% i da će iznositi manje od četiri odsto, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na predstavaljanju biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji "Kvartalni monitor" rekao da su u januaru usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj gradjevinskih dozvola.

Srbija je 2024. ostvarila, kako je rekao, relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9% koja je bila među najvećim u Evropi, a veći rast od Srbije imale su samo Malta i Albanija.

- Glavni pokretač rasta prošle godine u Srbiji bila je domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je 4,6%, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje s najvećim rastom cena. Spoljni deficiti takođe su se produbili – deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je visokih 6,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je snažno povećanje u odnosu na 2023. godinu - rekao je Arsić.

Naveo je da su prilivi kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija i kredita bili veliki, pa su značajno povećane devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS).

Na tržištu rada 2024. godine su, po njegovim rečima, preovladavali ;pozitivni trendovi, rasla je zaposlenost, realne zarade, produktivnost, ali i jedinični troškovi rada, što dovodi u pitanje održivost pozitivnih trendova.

Rast BDP-a u 2024. godini u Srbiji iznosio je 3,9% odsto što se, kako je rekao, može oceniti kao dobar rezultat, budući da je privredni rast bio znatno veći nego u EU, gde je u proseku bio jedan odsto, a u uporedivim zemljama Srednje i Istočne Evrope (CIE) iznosio je dva odsto.

- Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast - ukazao je Arsić.

Rekao je da je za sada dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine, a procena koliko će rast BDP biti manji od plana, biće moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima i kada postane izvesnije u kojem pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi.

Fiskalna politka, po njegovim rečima, imaće znatno veće izazove 2025. jer je budžetom planirano povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a, a već sada postaje rizici da deficit bude veći.

Prihodi budžeta će, kako je rekao, biti manji zbog uspravanje rasta BDP-a, dok će rashodi biti veći zbog dodatnog povećanja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i subvencionisanje stambenih kredita za mlade.

- Sa stanovišta kratkoročnog rasta, važno je da se politička kriza u Srbiji što pre okonača, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave - preporučio je Arsić.