Ove godine neće biti kajsija za jelo i kuvanje

U takvim situacijama i manjka na tržištu cene tog voća će, naravno, biti izuzetno visoke. Zvanične informacije o stepenu oštećenja zasada kajsija, ali i drugih ranih sorti voća još nisu objavljene.

Međutim, kako Politika nezvanično saznaje, u voćnjacima u okolini Čačka, ali i Smedereva štete u pojedinim voćnjacima su i do 90%. Stručnjaci ističu da najveće štete od mraza nastaju u fazi kada voće cveta ili precvetava, a to se i sada upravo dogodilo, jer je vegetacija krenula ranije zbog visokih temperatura u februaru i početkom marta. Posebno kod koštičavog voća čiju su proizvođači najviše strepeli proteklih dana. Međutim, ako se niske temperature ponove u periodu kada odmakne formiranje plodova - voće je otpornije.

A šta je sa drugim voćnim vrstama? Kako je objavio RTV, u jednom od najvećih i najperspektivnijih voćarskih krajeva u Slankamenu, nakon rezidbe, voćari su započeli tretiranje jabuka, tj. sprovođenje prve zaštite protiv bolesti, prskanje. Takođe, obilazeći svoje voćnjake, a kako su temperature ovih dana bile ispod nule, proizvođači su konstatovali da je mraza bilo, ali veće štete, konkretno na jabuci, nema, jer nije cvetala u potpunosti, dok su potvrdili da je kajsija ugrožena jer je u punom cvetanju.

Prema nedavno objavljenim podacima na sajtu ratarstvo.rs, Turska i Iran su lideri u proizvodnji kajsije na svetu. Italija, Francuska, Španija i Grčka su najveći evropski proizvođači. U Srbiji je oko 5.290 hektara pod kajsijom. Prinos iznosi 4,5 do 8,7 tona po hektaru.

Grocka je lider sa 1.949 hektara. Zatim slede: Čačak, Smederevo i Zrenjanin.

Potražnja za domaćim sortama kajsije raste. U jednoj godini je izvezeno 2.341 tona, za 2,1 mil USD. Najviše sveže kajsije ide u Rusiju i Bosnu i Hercegovinu.

Blaga i sunčana područja su idealna za uzgoj sočnih plodova. Oni postižu vrhunsku aromu. U takvim uslovima, drvo se brzo razvija i daje dobar prinos. Voće je vrlo pogodno za proizvodnju rakije i drugih prerađevina, a poslednjih godina se kajsija dosta i suši i takvi proizvodi postižu dobru cenu.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović nedavno je za Politiku rekao da treba više raditi na promociji osiguranja voćnjaka koja se bave komercijalnom proizvodnjom jer je nažalost, kako je rekao, svega 7% zasada osigurano od mraza koji već više od deset godina pravi velike probleme u domaćem voćarstvu.

Samo prošle godine zbog mraza u aprilu rod je bio smanjen za oko 150.000 tona različitog voća, a to je bila samo jedna u nizu loših godina u voćarstvu. Zbog kasnih prolećnih mrazeva, Srbija na voću godišnje gubi između 60 i 150 mil EUR.