Biznis i finansije: Rudari iz Kine sve brojniji u rudarskim jamama u Srbiji

Poslednjih nekoliko godina, kako navodi mesečnik Biznis i finansije, rudnici u Srbiji nude bolje uslove rada, a oni su se posebno popravili u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB) koji je živeo na subvencijama države do decembra 2018. godine, kada ga je preuzela kineska kompanija Ziđin (Zijin).

- Zarade u Ziđin koperu (Zijin copper), koji upravlja tim rudnicima u Boru i Majdanpeku u odnosu na prosečne zarade u Srbiji su pristojne, ali su i dalje male ako se porede sa platama u rudnicima u Evropi i svetu, izuzev zarada u Africi - rekao je Časlav Gavrić, predsednik republičkog Granskog sindikata rudarstva i energetike Nezavisnost.

Srbija ima dvadesetak rudnika uglja i obojenih metala – bakra, zlata, olova i cinka. Rudnici sa podzemnom eksploatacijom, uglavnom posluju u okviru Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju Resavica, a površinski kopovi Kolubara i Kostolac su u okviru Elektroprivrede Srbije. Ziđin koper je vlasnik 63% kapitala u RTB Boru, a preostali udeo je u državnom vlasništvu. Rudnik zlata i bakra Čukaru Peki, nedaleko od Bora je 100% u vlasništvu Ziđin majninga (Zijin Mining), kćerke firme Ziđin majning grupe koja ga je kupila krajem 2019. godine. Rudnici olova i cinka su Grot kod Vranja i rudnik Gornji Milanovac, i u privatnom su vlasništvu.

Gavrić je rekao da su najgori uslovi rada u rudnicima JP PEU Resavica, u koje nije ulagano poslednjih 30 godina. U okviru tog javnog preduzeća posluju rudnik Soko, gde je 2022. godine bila poslednja nesreća, zatim Lubnica, Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Rembas, Bogovina, Jasenovac, Štavalj i Aleksinački rudnici koji ne rade.

- Ubedljivo najgori položaj rudara i što se tiče zarada i uslova rada je u Resavici, a što je najgore žive na subvenciji države i ne planiraju se ulaganja kako bi se popravili uslovi rada. Zbog prelaska na zelenu energiju i zatvaranja rudnika, niko na njih sada ne obraća pažnju - kazao je on za Biznis i finansije.

Istakao je da i kada se planira zatvaranje rudnika mora u njih da se ulaže zbog sigurnosti rada, ali se to u Srbiji ne praktikuje. Razlog za ulaganje u te rudnike je, prema njegovim rečima i to što je ugalj kvalitetniji, kaloričniji, nego u Kolubari i Kostolcu, samo što su manje zalihe. Zbog niskih zarada i teških uslova rada rudari napuštaju Resavicu i dolaze u Ziđin u Boru i Majdanpeku. Početna zarada rudara u Resavici je, kako je rekao Gavrić, oko 55.000 dinara, što je nešto više od minimalne zarade za ovu godinu. U tom preduzeću se oko tri nedelje vode pregovori oko kolektivnog ugovora i u strahu od poslodavca ti rudari ne žele da govore o uslovima rada.

- Na mišiće su dobili od države povišicu od oko osam odsto i pitanje je da li će još nešto dobiti - ocenio je Gavrić.

Branislav Manojlović, električar za odlagače na površinskom kopu Kolubara, koji u tom javnom preduzeću radi 18 godina rekao je da su, posle nekoliko godina, zarade prvi put od 1. januara ove godine povećane 11%.

- Inflacija je rasla, a naše plate su mirovale. Pre zamrzavanja zarada u javnom sektoru naše zarade su iznosile dva i nešto više republičkog proseka, sada smo se skoro izjednačili sa prosekom. Još nam nije jasno kako se obračunava povećanje od 11%. Ima puno tužbi za poslednje četiri godine zbog manjeg obračuna boda od propisanog - naveo je Manojlović.

U kompaniji Ziđin koper prosečne zarade sa povećanjem od 17,2% za ovu godinu, u koje su uključene i zarade menadžmenta, iznose oko 160.000 dinara. Tu platu dostižu uglavnom rudari u podzemnoj eksploataciji.

U inostranstvu, prema rečima Garića, zarade rudara nisu ispod 5.000 dolara.

- Uz to, garantujem da su cene na pijaci i u restoranima u Boru dostigle beogradske, kao i cene iznajmljivanja stanova u Boru i Majdanpeku, pa ne može da se kaže da je rudarima nešto skočio standard - rekao je on.

Prema njegovim rečima, u rudnicima Ziđina u RTB Boru zaposleni su uglavnom domaći radnici, ali u rudniku Čukaru Peki, skoro svaki drugi radnik je iz Kine.

- Pitanje je pod kojim uslovima rade ti kineski radnici, to je nepoznanica i za sindikate. Oni u Boru i Majdanpeku, usred pogona imaju barake, tu spavaju i hrane se, mnogi i ne izlaze odatle i ne odlaze u grad, osim članova menadžmenta - rekao je Gavrić.

Predsednik Samostalnog sindikata u Ziđin koperu Vladimir Stefanović rekao je za Biznis i finansije da su radnici i sindikat zadovoljni povećanjem zarada u ovoj godini.

- Prosečna zarada u Ziđinu u Boru 2024. je, prema podacima kompanije bila 144.000 dinara, sa zaradama menadžmenta, a oko 133.000 za radnike. Oni koji su se tek zaposlili imaju zaradu od oko 100.000 dinara, bageristi, vozači kamiona imaju oko 150.000 dinara, a radnici, sa 40 godina staža i minulim radom oko 170.000 dinara. Rudari u jami zarade i oko 200.000 dinara, ali u tu zaradu su obračunati smenski i minuli rad, topli obrok iznosi 17.000 dinara, a regres se isplaćuje mesečno i iznosi 10.100 dinara - rekao je Stefanović.

Naveo je da je u Ziđin koperu stranih radnika oko tri odsto, a u Ziđin majningu i firmama podizvođačima više hiljada radnika iz Kine i jedan broj iz Afrike.