Ljudi danas govore više od 7.000 jezika

Više nas, više nego ma šta drugo, jezik definiše kao ljude. Ipak, ne postoji saglasnost kada se pojavio u našoj evoluciji. Neki arheološki zapisi govore o jezicima pre oko 100.000 godina, dok se na osnovu nekih drugih može zaključiti da je jezik prethodio svesnom čoveku.

- Populacije su obeležene jezikom, a svi jezici su povezani. Mislim da možemo sa priličnom sigurnošću da kažemo da su se jezici razdvojili pre oko 135.000 godina - rekao je lingvista Šigeru Mijagava.

Mijagava i kolege su pregledali naučnu literaturu i pronašli 15 studija gde se dolazi do istog zaključka korišćenjem različitih metoda istraživanja. Analiza celog genoma, H hromozoma i mitohondrijalne DNK ukazuje na to da se homosapijens prvi put "razbio" ili "podelio" u različite populacije pre oko 135.000 godina.

Kako su naveli članovi istraživačkog tima, kašnjenje između pojave ljudskog jezika i njegovog široko rasprostranjenog pojavljivanja u arheološkim zapisima sugeriše da je ovaj novi nivo komunikacije uobličio karakteristična ljudska ponašanja, od uspona sistemskog graviranja do sahranjivanja mrtvih.

Ljudska bića su jedinstvena po svom jeziku i simboličkoj svesti. Ipak, nema sumnje da savremeni homosapijens vodi poreklo od nelingvističkog, nesimboličkog pretka. Kako je moglo doći do ove tranzicije? Sporo fino podešavanje tokom eona nije odgovor - očigledna postojanost povećanja mozga hominida u poslednjih dva miliona godina je verovatno artefakt neadekvatne sistematike, dok je novina u ponašanju bila veoma epizodična u ljudskoj evoluciji i nesinhronizovana sa anatomskim inovacijama.

Dokazi za izražavanje simboličkog ponašanja pojavljuju se veoma kasno – znatno nakon što je homosapijens stigao kao anatomski entitet. Očigledno je da je velika biološka reorganizacija u poreklu homosapijensa uključivala neke neuralne inovacije koje su "osposobile" već visokoevoluirani ljudski mozak za simboličko mišljenje. Ovaj potencijal je tada morao biti "otkriven" kulturno, verovatno kroz pronalazak jezika.

- Nekako je to podstaklo ljudsko razmišljanje i pomoglo u stvaranju ovakvih ponašanja - istakao je Mijagava i dodao da ako su u pravu, ljudi su učili jedni od drugih [zbog jezika] i podsticali inovacije tipa koje smo videli pre 100.000 godina.

Drugi arheolozi, međutim, osporavaju da su ove promene u ponašanju bile postepenije akumulacije, potpomognute, ali ne i nužno usredsređene na jezik dok su ljudi eksperimentisali sa novim materijalima i s vremenom formirali složenije društvene mreže. Sposobnost za jezik već postoji kod naše vrste i prisutna je kod drugih životinja. Ali dokazi za doslednu upotrebu simboličkog razmišljanja nisu bili toliko rasprostranjeni.

Iako je način na koji raspoređujemo reči i dobijemo smisleno značenje otkriven kod drugih životinja, način na koji ga ljudi koriste čini se jedinstvenim, barem do sada, jer i dalje mnogo učimo o tome kako druge životinje komuniciraju.

Simbolično korišćenje reči, kao u figurativnom govoru, kao što je "prosuti pasulj", jedan je primer jedinstvenog načina na koji koristimo jezik.

- Ovo nam daje mogućnost da generišemo veoma sofisticirane misli i da ih prenesemo drugima - ističe Mijagava, tvrdeći da je "jezik bio pokretač modernog ljudskog ponašanja".

Pre 100.000 godina, ova verbalna revolucija je zacementirana u ponašanju homosapijensa, arheološki vidljiva u našoj upotrebi simbolike u ukrasima tela i gravurama.