Da li država može da reguliše cene u slobodnoj tržišnoj ekonomiji

Da li se problem visokih cena u Srbiji može rešiti novim zakonom, koji je nedavno najavio premijer Miloš Vučević ili jednostavno primenom postojećih? Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković je istakao da je ključan korak objavljivanje rezultata istrage koju je sprovela antimonopolska komisija, kako bi se ustanovilo da li je bilo nefer praksi. Pritom, Mijušković je upozorio da bi bilo nepravedno prejudicirati rezultate istrage unapred, jer bi to moglo biti štetno prema učesnicima na tržištu, ako se ispostavi da nije bilo nepravilnosti.

- Očekujem da, u slučaju da su utvrđeni problemi, bude doneseno sveobuhvatno zakonsko rešenje. To ne mora nužno biti rezultat ovog istraživanja, već jednostavna težnja ka fer uslovima na tržištu - naglasio je Mijušković za Euronews Srbija, dodajući da je ključno da se takva rešenja sprovedu u praksi.

Profesor je podsetio da je važno poštovati zakon, kao i da naši institucionalni kapaciteti moraju biti spremni da reše situaciju i preduzmu odgovarajuće mere, uključujući kazne ukoliko bude potrebno.

- Ako se ispune ove tri komponente – objavljivanje rezultata, donošenje zakonskog rešenja i njegovo sprovođenje – očekujem da će se situacija poboljšati - rekao je Mijušković.

On je ukazao na to da je uvek pitanje u Srbiji da li se dobri zakoni zaista sprovode u praksi, što je ključ za uspešan ekonomski razvoj.

- Ekonomija bi volela izvesnost i stabilnost, ali uvek se suočavamo sa izazovima. Mislim da će biti pritisaka, ali ako se pogledaju prethodna iskustva, ovo pitanje se ranije nije toliko bavilo. Sada kada država pokazuje interesovanje da se time pozabavi, očekujem odlučnost i spremnost da se ide do kraja - rekao je Mijušković.

Komentarišući tržište i ulogu države u njegovom regulisanju, Mijušković je naglasio da tržišna privreda funkcioniše kroz odnos ponude i tražnje, ali postoje izuzeci koji zahtevaju intervenciju države. On je izneo tri ključna uslova kada država treba da reaguje: kartelski sporazumi, monopolistički aranžmani i nefer praksa prema potrošačima. Ove okolnosti, bilo pojedinačno ili kumulativno, predstavljaju osnovu za državnu intervenciju kako bi tržište nastavilo nesmetano da funkcioniše.

- Tržište kao takvo, suštinski, zavisi od odnosa ponude i tražnje, ali u situacijama kada postoje kartelski sporazumi, monopolistički aranžmani ili nefer prakse prema potrošačima, država mora da interveniše da bi tržište moglo efikasnije da funkcioniše - rekao je Mijušković.

On je takođe podsetio na istragu koju je pokrenula antimonopolska komisija u vezi sa četiri trgovinska lanca, navodeći da još uvek nije bilo epiloga.

- Mislim da trenutno država stoji pred dilemom da li da primeni postojeće zakone ili da se ide dalje u pravcu novih zakonskih rešenja - rekao je Mijušković.

Smatra da je od oktobra prošle godine država pokazala spremnost i volju da se sistematski bavi ovim problemom, što je i dovelo do pokretanja postupka antimonopolske komisije. Profesor je podsetio da je problem uočen još u jesen 2023. godine, kada je pokrenuta kampanja "Bolja cena", koja je bila dobar inicijalni korak za rešavanje ovog problema. On je naglasio da, ako se pokaže da su trgovinski lanci zaista dogovarali cene, to će biti dodatni razlog za donošenje novih zakona. Prema njegovim rečima, ako se sprovede dobro zakonsko rešenje, to će poboljšati praksu i poziciju potrošača na tržištu, čime će se tržište učiniti efikasnijim i pravednijim za sve aktere.

Naveo je primer tržišta kafe, gde je cena dostigla istorijski maksimum zbog sušnih perioda u zemljama proizvođačima i promena potrošačkih navika u Aziji. U tom slučaju, povećanje cene je opravdano, ali to nije uvek pravilo na svim tržištima. Zbog toga je, kako kaže, važno da se sprovede sistemska analiza lanca snabdevanja, koji uključuje sve od dobavljača do finalnih potrošača, kako bi se razumelo ko tačno doprinosi finalnoj ceni.

On je istakao da je problem visoke marže u maloprodaji prisutan, ali ne može se zanemariti ni logistički trošak, porezi, međunarodne ekonomske promene i transportne aktivnosti koji utiču na cenu proizvoda.

Mijušković smatra da država treba da interveniše kako bi poboljšala tržište i omogućila fer uslove, naglašavajući da zakon koji se priprema može doprineti boljoj transparentnosti u formiranju cena. Takođe, on je ukazao na to da je važno i da potrošači postanu svesniji svojih prava i da na tržištu ne bude prostora za manipulacije u obliku nefer praksi. Prema njegovim rečima, iako tržište treba da bude slobodno, postoje situacije u kojima je intervencija države neizbežna, kako bi se stabilizovali specifični sektori ili rešavali krizni momenti.

On je naveo primer globalne ekonomske krize iz 2008. i 2009. godine, kada je tržište automobila u Sjedinjenim Američkim Državama bilo ozbiljno pogođeno. U toj situaciji, američka država je intervenisala i upumpala finansijska sredstva u General Motors, najveću američku automobilsku kompaniju koja je bila na ivici bankrota. Iako su Sjedinjene Američke Države poznate kao tržišna ekonomija, država je u tom slučaju morala da interveniše kako bi spasila industriju koja je zapošljavala veliki broj ljudi i imala ozbiljan društveni uticaj. Mijušković smatra da ovakav oblik intervencije nije specifičan samo za Srbiju, već je prisutan i u razvijenim ekonomijama, kada su u pitanju strateški sektori i zaposlenost građana.

Dodatno, profesor je ukazao na uspeh kineskog poslovnog modela, koji se bazira na kombinaciji slobodnog tržišta i državnog protekcionizma. Kineski model se, prema njegovim rečima, izdvaja zbog velikih subvencija i državnih potpora određenim industrijama, što je omogućilo da, na primer, kineski električni automobili budu konkurentni na evropskom tržištu, čak iako imaju nižu cenu nego automobili razvijenih zemalja poput Nemačke. Ovaj model je izazvao probleme na tržištu, jer, iako Nemačka proizvodi visokokvalitetne električne automobile, oni ne mogu da pariraju nižim cenama kineskih proizvoda, koji su subvencionisani od strane države.

Mijušković je zaključio da tržišna ekonomija nije jednostavna i da čak i u razvijenim tržištima država može i treba da interveniše u određenim situacijama. Slično tome, u Srbiji postoje situacije u kojima bi bila poželjna intervencija države kako bi se stvorili stabilni ekonomski uslovi, zaštitili strateški sektori i održala konkurentnost.