U srpske manastire obično se odlazi zbog molitvi i mira, ali u ovaj se ide i zbog nečega sasvim drugog

U manastire u Srbiji obično se odlazi zbog molitvi, mira, liturgije ili čašice razgovora sa duhovnikom, ali u jedan srpski manastir ide se i zbog - sira.

Trapist, bri, parmezan… samo su neki od svetski poznatih i veoma cenjenih vrsta sireva koji vode poreklo iz manastirskih podruma. U Francuskoj, Belgiji, Italiji to su uglavnom radili monasi cistercitskog katoličkog reda, ali to ne znači da sirara među monasima nema i u Srbiji i pravoslavnim manastirima.

Najbolji primer toga je manastir Sukovo, gde se bratija manastira odlučila da umesto vina, što je uobičajeno za manastire u Srbiji, pravi sir. Kada se pogleda šira slika, to i nije tako nelogično jer je manastir nadomak Pirota, znači u kraju čuvenom po kačkavalju i mlekarskoj školi.

A šta sve znaju sa mlekom i sirom, iz manastira su pokazali nedavno na Balkan Cheese festivalu u Beogradu, gde je i ekipa 24sedam obišla njihov veoma posećeni štand.

– U Sukovu imamo malu ekonomiju od tridesetak goveda, ali tradiciju pravljenja sira bratstvo je donelo sa sobom kada je prešlo iz manastira Prohor Pčinjski pre osamnaest godina. Jeste da drugi proizvode uglavnom vino, ali mi smo se odlučili za sir, iako je manastir čuven i po mirisnom tamjanu i melemima od pčelinjeg voska i bilja – kaže za 24sedam monahinja Marta, koja je zadužena za mlekaru.

A na tezgi izložbenog prostora u okviru održanog festivala svega je bilo - od belog sira sa svakojakim dodacima (ruzmarin, bosiljak, susam...), pirotskog ćubeka sličnog čuvenom fondu siru ili mocareli, kačkavalja, do najtraženijeg proizvoda – topljenog kačkavalja sa pavlakom. Naravno, bilo je tu i orahovače, dunjevače, travarica, tamjana, melema, meda…

Sve ovo nije bilo tu samo za sajam, jer iako mala, manastirska ekonomija u Sukovu ovime se ozbiljno bavi, i njeni proizvodi dopremaju se širom Srbije brzom poštom, tako da oni koji su ovom prilikom propustili da dođu na festival sira mogu da probaju ono što prave ovi "srpski trapisti".

Mora da se radi s ljubavlju

– Mi bismo rado povećali proizvodnju, ali teško je naći radnike za manastirsku ekonomiju. Bratstvo ima svojih obaveza, službe i drugo, pa nije lako da sve sami postignemo, bez dodatnih radnika. Ako bismo našli ljude koji će da rade s ljubavlju, kao za sebe, i znaju svoj posao, lako biamo povećali proizvodnju – zaključuje monahinja Marta za 24sedam.


Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota, kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme, u podnožju brda zvanog Carev kamen. Vek gradnje i ktitor manastira su nepoznati, dok je manastirska crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir je živopisan 1606. godine, a današnju manastirsku crkvu podigao je na mestu pređašnje, po predanju, Sali-beg iz Pirota od 1857. do 1859. godine, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina Emina.

Manastirsko gazdinstvo je bilo uzorno i nagrađivano na izložbama i početkom 20. veka, kada su gajili rasne guske i drugu živinu. Otad se mnogo toga promenilo, a vek kasnije bratstvo je uspešno savladalo tajne pravljenja sira, u čemu im je koristilo znanje pirotskih majstora kačkavalja, ali i majstora gaude, koje su svojevremeno posetili u jednoj fabrici u Francuskoj.

Pirot  

Manastir Sukovo

srpski manastiri

pravoslavni manastir

proizvodnja sira

sirevi Sukovo