Solar Flek Croatia 2025 - Kako skladištenje energije može ubrzati energetsku tranziciju

Hrvatska je sredinom prošlog leta uvezla 25% energije jer nema mogućnost kvalitetnog skladištenja. Izmene i dopune Zakona o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji, koje su trenutno na javnoj raspravi, pokazuju nerazumevanje skladištenja OIE, a povećanje kapaciteta akumulatora može da smanji cenu struje za 25% do 2030. godine, odnosno 33% do 2040. godine. Ovo su zaključci Maje Pokrovac, direktorke Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH), sa konferencije Solar Flek Croatia 2025 koju je Udruženje organizovalo u saradnji sa SolarPower Europe i Evropskom komisijom.

Valburga Hemetsberger, izvršni direktor kompanije SolarPower Europe, navela je da je Evropa 2024. godine instalirala rekordnih 66 GW novih solarnih kapaciteta, a da je sada na ukupno 330 GW.

- Solar u poslednjih nekoliko godina kontinuirano raste, ali se suočavamo sa izazovima razvoja infrastrukture i stabilnosti cena energije. Potrebna nam je fleksibilnost, puno skladišta baterija da bi Evropa nastavila da bude konkurentna, elektrifikacija i skladištenje jer upravo ulaganjem u fleksibilnost do 2030. možemo smanjiti cene energije za potrošače za 25 odsto – rekla je Hemetsberger.

Poseban značaj baterijskih sistema istakla je i Zrinka Ujević, šefica Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj.

- EK je usvojila niz politika i mera za ubrzanje razvoja baterijskih sistema. Direktiva o obnovljivoj energiji, na primer, predstavlja podsticajni okvir za razvoj i konkurentno tržište za sve vrste tehnologija. Evropski zeleni plan, koji obavezuje Evropu da postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, plan čiste industrije takođe. Pametna domaćinstva su prilika da se učestvuje u proizvodnji energije, a baterije treba aktivno balansirati sa mrežom – rekla je Ujević.

Danijel Vig, viši službenik za politiku u Evropskom udruženju za skladištenje energije (EASE), naveo je da postoji mnogo izvora koji proizvode električnu energiju, ali da je više nije tako lako dovesti do potrošača. - Povezivanje obnovljivih izvora u mrežu je ključno - rekap je on.

Za to će, međutim, Evropi biti potrebno više od 12 milijardi evra svake godine do 2030. godine. A kako namaknuti taj iznos?

- Mrežarinama koje trenutno ne plaćamo dovoljno. Do 2030. njihova cena bi trebalo da poraste za trećinu, a do 2050. bi trebalo da se udvostruči.

Na nivou EU istekao je životni vek čak 40% ukupne mreže, a bez obzira na obnovljive izvore energije, u modernizaciju prenosnog sistema treba uložiti skoro 600 milijardi evra. Ovo je samo jedan od razloga zašto je skladištenje energije u baterijama ključno, a o čemu su govorili učesnici prvog panela u Solar Flek Hrvatska pod nazivom "Fleksibilnost za optimalno povezivanje na mrežu" koji je moderirao Ivan Vrdoljak, novinar Bloomberg Adria.

Valburga Hemetsberger objasnila je kako baterije mogu pomoći u fleksibilnosti u optimizaciji veze sa električnom mrežom.

- Ključna je dobra kombinacija fleksibilnosti i mreže, a u vremenima kada SAD možda više nisu dobar partner, investitori se mogu okrenuti Evropi, gde je kapacitet skladištenja povećan sedam puta u odnosu na poslednjih pet godina.

Stefan Šonenfus, finansijski direktor E.ON Hrvatska, naglasio je da je da je Evropi potrebno mnogo više mreža.

- Sistem je star, a čak se ni regulatori često ne fokusiraju na podršku mreže. Zaglavili su u prošlosti – rekao je Šonenfus, dok je Dan-Erik Arčer, generalni direktor kompanije CheckWatt, rekao da je razvoj baterija skoro na početku, ali da nema stajanja, posebno ako se ima u vidu da je granica od 100 dolara po kilovat satu odavno pređena.