Početna

Vesti

Prošle godine u Hrvatskoj izgrađeno 250% više solarnih kapaciteta nego 2022. - Počeli Dani obnovljive energije u Puli

Izvor: eKapija

Četvrtak, 13.06.2024.

10:25

Komentari

Podeli

(Foto: Unsplash/MICHAEL WILSON)

Cena naknade za priključenje na elektroenergetsku mrežu biće poznata najkasnije u julu, a do 2030. Hrvatska će imati oko 10,5 gigavata ukupnog kapaciteta proizvodnje električne energije, od čega će osam gigavata biti obnovljivo.

Ovo je samo deo novosti otkrivenih na Danima obnovljivih izvora energije koji se održavaju od danas do 14. juna u Puli, a na kojima su se okupili organizatori Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH). više od 400 stručnjaka.

Javne politike u sektoru obnovljivih izvora energije bile su tema prvog dana Dana OIE, a pre nego što je sela u fotelju moderatora, direktorka OIEH Maja Pokrovac istakla je da je svaki sastanak energetskog sektora prilika za učenje, ali takođe rast.

- Veoma je važno da industrija poprimi novu formu jer zelena tranzicija ne omogućava samo napredak u vidu čiste energije, već i radna mesta za visokoobrazovane mlade ljude, kao i regionalni razvoj - rekla je Maja Pokrovac.

Da je to tako, potvrdio je i zamenik župana Istarske županije Tulio Demetlika, koji je rekao da njegova županija radi na izradi novog prostornog plana u kojem je energija na prvom mestu.

- Radimo na novom istarskom ipsilonu, u energetskom smislu. Planiramo da priključimo 400 megavata solarne energije, ali kako sunca nema uvek, planirali smo i baterijske stanice od 150 megavata, koje će nam dobro doći na leto kada dođe 600.000 turista i naša mreža je maksimalno preopterećena i prieti nam nestanak struje - objasnio je Demetlika i dodao da Istarska županija želi da bude autonomna što se tiče struje, te se nada da će spomenute baterije biti u funkciji za deset godina.

Istrani ne moraju da brinu o preopterećenju mreže, istakao je državni sekretar u Ministarstvu privrede Ivo Milatić, rekavši da će se izmenama Zakona o prostornom planiranju odrediti tačne trase dalekovoda, a do 2030. godine "znaće se gde će žice da idu". A 2030. godine, kaže Milatić, od 10,5 gigavata ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, osam gigavata biće obnovljivo.

Državni sekretar je objasnio i šta se desilo sa revizijom Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji je Evropska unija proglasila "neambicioznim".

- Tačno je da prvi nacrt Plana nije baš najsrećniji, a ja preuzimam odgovornost što se ranije nisam uključio u njegovu izradu. Sada radimo na tome i biće potpuno drugačije. Do 2030. godine planiramo da priključimo dva gigavata energije vetra, 319 megavata geotermalne energije u mrežu i četiri gigavata solarne, a uveren sam da će taj broj biti i veći - rekao je Milatić i dodao da biogas i biomasa ostaju na nivoima koji su prvobitno dostavljeni za Plan.

Državni sekretar je istakao i da će Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) najkasnije do jula konačno izaći sa cenom naknade za priključenje na mrežu, što bi konačno moglo da pokrene projekte vredne milijardu evra obnovljivih izvora energije. koji su na ovu odluku HERA-e čekali dve i po godine.

Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rekao je da država razmišlja o mogućnosti postavljanja agrosolarnih postrojenja na poljoprivredne površine sa trajnim zasadima i istakao da je već dosta urađeno kada je dozvoljeno investitorima da grade agrosolarna postrojenja bez lokacijskih i građevinskih dozvola.

- A ako se gradi solarna elektrana do 10 megavata, pored glavnog projekta, može se raditi i bez građevinske dozvole, što je dozvoljeno izmenom Pravilnika o jednostavnim zgradama - kako je istakao Tonči Glavinić, v.d. direktora Uprave za sprovođenje obnove od zemljotresa pri Ministarstvu uređenja prostora, građevinarstva i državne imovine.

Što se tiče plutajućih solarnih i vetroelektrana, za koje je OIEH već uradio mapiranje Jadrana, možda se neće desiti tako skoro, rekao je Bojan Linardić, direktor Zavoda za prostorno planiranje pri Ministarstvu uređenja prostora, građevinarstva i državne imovine.

- Počela je izrada posebnog plana, Prostornog plana isključne privredne zone Republike Hrvatske, a obaveza je da se donese za dve do tri godine. U njemu trenutno nema obnovljivih izvora energije, jer ih nema ni u Strategiji prostornog razvoja iz 2017. godine, zbog čega ne mogu biti ni u prostorno-planskom dokumentu. Potrebne su nam stručne osnove, mogućnost, uticaj takvih operacija, a onda možemo da uđemo u pripremu i dopunu dokumenata - rekao je Linadrić.

Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe, čestitala je Hrvatskoj "godinu solara" jer ih je prošle godine u toj zemlji izgrađeno 250% više nego prethodne. Ona je takođe izrazila zabrinutost da se u Evropi trenutno pravi samo 2-3% panela, dok Džajls Dikson, direktor WindEurope, nije zadovoljan činjenicom da administracija još uvek koči svaki razvoj obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj.

- Dvadeset odsto električne energije koja se troši u Evropi dolazi iz vetra, a do 2030. godine trebalo bi da bude 42,5%. Kako da dođemo do toga kada samo za jednu od tri dozvole koje su investitoru potrebne za vetropark treba ovoliki papir - rekao je Dikson pokazujući fotografiju sa oko 50 registratora dokumenata.

Samanta Barić, načelnica Odjeljenja za urbanizam, investicije i razvojne projekte Grada Pule, rekla je da je Hrvatska na 13. mestu u Evropi po korištenju energije vjetra, a na 24. mestu kada je riječ o solarnoj energiji. Pula, istakla je, prepoznaje potencijal svog područja i radi na realizaciji brojnih projekata.

U četvrtak, drugog dana konferencije, očekuje se panel diskusija na temu solarizacije u Hrvatskoj, zatim kakva je buduća perspektiva vetroelektrana u toj zemlji, mogu li se pravila za priključenje na mrežu pojednostaviti i koji su izazovi sa kojima se geotermalna energija suočava.

Tagovi:

Obnovljivi izvori energije Hrvatske

OIEH

SolarPower Europe

WindEurope

Hrvatska energetska regulatorna agencija

Grad Pula

Istarska županijam Ministarstvu uređenja prostora građevinarstva i državne imovine Hrvatske

Zavod za prostorno planiranje Hrvatske

Džajls Dikins

Valburga Hemetsberger

plutajuće solarne i vetroelektrane

Dani obnovljive energije u Puli

OIE u Hrvatskoj

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Dani obnovljivih izvora energije u Puli od 12. do 14. juna Energija

Konferencija OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku 23. i 24. septembra Energija

Valburga Hemetsberger, SolarPower Europe - Srbija ima mesto u solarnom poretku Evrope Energija

Evropska solarna industrija u panici: Bankrotiraćemo zbog Kine Energija

EU nema nameru da ograniči uvoz solarnih panela iz Kine Energija, Industrija

Solarna energija u EU dostiže rekordnih 56 GW u 2023. godini, ali oblaci su na horizontu Energija

Konferencija OIE Srbija 2023 - Srbija posle aukcije i Evropa posle energetske krize Energija

Elektrane na biogas u Hrvatskoj na ivici opstanka Energija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Prošle godine u Hrvatskoj izgrađeno 250% više solarnih kapaciteta nego 2022. - Počeli Dani obnovljive energije u Puli

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje