Da li je osnivanje Fonda za restrukturiranje banaka neophodan korak ili nepotreban trošak?

Profesor dr Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA), u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da osnivanje Fonda u ovom trenutku predstavlja nepotreban trošak, imajući u vidu da je nacionalni komercijalno-bankarski sistem više nego adekvatno kapitalizovan, kao i da je udeo loših kredita (NPL) na veoma niskom nivou.

- Međutim, on predstavlja naredni korak usklađivanja sa evropskim regulatornim okvirom, nakon nedavno usvojenih izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Matice naših banaka su najvećim delom iz Evropske unije i one očekuju prepoznatljiv poslovno-regulatorni ambijent. Takođe, do određenih poremećaja i kriza u nacionalnom bankarskom sektoru doći će pre ili kasnije, pa mehanizme i fondovska sredstva za stabilizaciju bankarskog sistema treba pravovremeno pripremiti. Zakasnela prilagođavanja i izdvajanja svakako bi bila mnogo skuplja - ističe sagovornik portala Biznis i dodaje da je planirano da Fond dostigne adekvatnu popunjenost u periodu od narednih 10 godina.

Živanović objašnjava da će se sredstva Fonda za restrukturiranje koristiti za finansiranje svih komercijalnih banaka u zemlji, nevezano za nacionalno poreklo njihovog većinskog vlasništva, a glavni zadatak će biti preventivno delovanje u cilju održavanja stabilnosti ukupnog bankarskog sistema i sprečavanje domino efekta.

- Biće to pravovremena reakcija Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita (AOD), često sa resornim ministarstvom i vladom. Sredstva za finansiranje Fonda će se uglavnom prikupljati iz redovnih i vanrednih doprinosa koje će uplaćivati komercijalne banke članice (a sve će biti članice Fonda), tako da je isključeno da redovna sredstva potiču iz budžeta ili nove emisije NBS. Građani i privreda i njihove uplate u budžet će se direktno zaobići ovaj put, ali korisnici bankarskih proizvoda i usluga ne. Izvesno je da će komercijalne banke izdvajanja za doprinose i uvećane premije za prikupljene depozite prebaciti na klijente - smatra profesor Živanović.

Ipak, on ne isključuje mogućnost da dođe do zahvatanja sredstava iz budžeta kroz eventualno priskakanje u pomoć vlade i resornog ministarstva, u vidu državne pomoći kod spašavanja sistemski značajne banke, ukoliko sredstva Fonda i Agencije za osiguranje depozita ne budu dovoljna.

Napominje da bi taj trošak bio zanemarljiv u poređenju sa izdvajanjima iz budžeta u slučaju destabilizacije celokupnog bankarskog sistema.

Šef katedre za ekonomiju i finansije BBA ističe da tradicionalno svaka centralna banka sprovodi funkciju takozvanog "poslednjeg utočišta komercijalnih banaka", izbegavajući da prema njima pokaže "maćehinski odnos".

- Narodna banka Srbije će obrazovati Fond, organizovati redovno prikupljanje sredstava za njegovo funkcionisanje i kod sebe otvoriti poseban račun za njega. Međutim, regulator neće finansirati fond, garantovati po njegovim kreditima i drugim preuzetim obavezama, niti se na bilo koji način zaduživati za njega. Fond će prikupljena sredstva i stečenu imovinu koristiti iskjučivo za kreditiranje banaka u restrukturiranju i otklanjanje tekuće nelikvidnosti, garantovanje po njihovim obavezama, privremeno/trajno kupovanje imovine navedenih banaka, plaćanje naknada i pretrpljenih šteta kreditorima i ostalim poveriocima banke - navodi Branko Živanović.

Kako kaže, Fond je zamišljen kao operativni organ i neće raditi strateške zahvate u vidu direktnog pokrića gubitaka i dokapitalizacije banaka u restrukturiranju, kao ni preuzimanje udela u njihovom vlasništvu.

- Planiran je kao operativna dopuna sredstvima AOD, neko ko će još više unaprediti pomenutu funkciju "poslednjeg utočišta ili majke komercijalnih banaka", dinamizirati je delujući preventivno, i upravo je planiran da bi se izbegla potencijalna budžetska zahvatanja - zaključuje Živanović.