Zajedničko istraživanje stručnjaka iz Srbije i Mađarske u cilju prevencije potencijalnih pandemija

- Uspeli smo da selektujemo genetski materijal tj.kodove koji su vezani za virus besnila i saznaćemo "ime i prezime" svakog od tih virusa. Kao što su ranije dešifrovali hijeroglife, postoje genetske sekvence koje se mogu dešifrovati da znamo tačno koji su virusi korišćeni za proizvodnju vakcina, koje su bile karakteristike i na kraju ćemo moći da ispitamo da li ti preparati još uvek mogu da generišu bilo kakva antitela u različitim eksperimentima - kaže dr Pavle Banović, Pasterov zavod Novi Sad.

Rezultati, koji će uskoro biti objavljeni, biće dragoceni naučnom svetu, jer će prilikom razvoja novih vakcina protiv besnila, imati uvid u karakteristike virusa, koji su bili stepeni mutacije, koji su virusi dominantno korišćeni za vakcine. Ovakav transfer tehnologija ključan je u borbi protiv neočekivanih epidemija, istakao je u izjavi RTV-u, direktor mađarskog Instituta.

- Pandemija koronavirusa je na najbolji način pokazala koliko su umreženost naučno-istraživačke zajednice od ogromnog značaja u predviđanju globalnih virusnih zaraza. Ovakve međulaboratorijske saradnje u više oblasti od regionalnog javno-zdravstvenog interesa odlične su za brze odgovore tokom budućih pandemija - napominje dr Gabor Kemeneši, direktor Mađarske nacionalne virusološke laboratorije.

Tokom trodnevne posete Pasterovom zavodu u Novom Sadu, istraživači Mađarskog virusološkog instituta upoznali su se sa radom te značajne zdravstvene ustanove, a dogovorena je i buduća saradnja o iskustvima u borbi protiv Kongo-Krimske hemoragične groznice i krpeljskog encefalitisa.