Stišala se pandemijska jagma za kupovinom vikendica

Jagma za kupovinom kuća u popularnim vikend-naseljima širom Srbije se stišava. U najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) ističe se da se broj kupoprodaja vikendica nakon velike ekspanzije vratio na predpandemijski nivo.

U poslednjem kvartalu prošle godine, po zvaničnim podacima, prodate su 244 vikendice u celoj Srbiji. Poređenja radi, u istom periodu 2020. godine, inače u jeku pandemije i zatvaranja, prodato je 368 kuća za odmor, kada je i počeo vrtoglav rast njihovih cena.

Oglasi su, kako se može videti, i dalje puni ovih nekretnina. Problem može biti što su njihove cene i dalje "zamrznute" na onom nivou kada je postojala ogromna tražnja i kada su se ove kuće na najboljim lokacijama koštale kao stanovi u većim gradovima.

Posrednici u prometu nekretnina ističu da postoje sporadični upiti za vikendice, ali da to nije ni blizu onom interesovanju u vreme pandemije, kada su mnogi radili "onlajn", a neki čak i prodavali stanove u gradovima da bi se skućili na selu ili u vikend-naseljima. Potvrđuju da vlasnici ipak teško snižavaju cene u nadi da će se ipak nešto promeniti na tržištu u njihovu korist.

Osim što su kupci bili sve manje zainteresovani za ulaganje novca u vikendice slično je bilo i sa garažama, jer je u odnosu na isti period 2022. broj kupoprodajnih ugovora pao sa 197 na 170.

Šire posmatrajući, u poslednjem kvartalu 2023. nastavljena je stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije. Od 1,7 mlrd EUR ukupne vrednosti tržišta u ovom periodu najveći udeo uobičajeno zauzima prodaja stanova (871,5 mil EUR), sa učešćem od 51% od ukupno prometovane vrednosti. Za građevinsko zemljište izdvojen je 131 milion evra ili osam odsto od ukupne vrednosti, a značajna suma i za poljoprivredno zemljište – 80 miliona evra, što je u ukupnom udelu pet procenata. Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je dva procentna poena manje nego lane.

Interesantno je da je poljoprivredno zemljište zabeležilo međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38%, kao i da je broj kupoprodajnih ugovora bio veći osam odsto. Sve ostale nepokretnosti bile su prometovane manje nego godinu dana ranije. Broj prodatih stanova bio je manji 20%, a vrednost tržišta stanova pala 28%.

Posle stanova u četvrtom kvartalu prošle godine najviše je prometovano poljoprivredno zemljište – 18%, zatim građevinsko – 15%, kuće – 13%, dok je udeo prodaje garaža bio samo nešto manji – 10%.