Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Banatski ratari odustaju od proizvodnje šećerne repe
Komentari
Ilustracija (Foto: Katarina Stevanović)
Kraljica ratarskih kultura, kako je još zovemo, neslavno je prošla u prethodnoj proizvodnoj sezoni. Ratari se nerado sećaju uništenih i trulih useva, kao i prinosa koji su bili manji i do 80%.
- Uzgajam je 11 godina i nijedna nije bila loša kao prethodna. Rod je bio desetkovan, svega vagon po hektaru - priča za Agroklub proizvođač Zlatko Periša iz sela Torak u opštini Žitište.
Prošle godine pod šećernom repom imao je 63 hektara. Ove će posejati tri puta manje, 20 hektara, a na ostalim parcelama sejaće pšenicu, ječam, kukuruz i suncokret.
- Sada ću je sejati samo kako bih se razdužio prema šećerani, da nije tog duga, ne bih ni ulazio u proizvodnju - kaže i dodaje da je ista situacija je i kod skoro svih ostalih proizvođača u opštini Žitište:
- Od nas petnaestak, koliko nas je sejalo repu do sada, ostao sam samo ja i još jedan proizvođač iz mog sela koji će posjeati pet hektara. Dakle, ukupno 25 hektara će biti posejano.
Zatvorena šećerana u Kovačici
A šećerana u Kovačici, kojoj su predavali rod do sada, prošle godine je zatvorena i na tom mestu biće fabrika alkohola. Kako je objavila MK Grupa, fabrika alkohola Sunal u Kovačici je investicija vredna 33 mil EUR, godišnje će proizvoditi 30 miliona litara alkohola, a poslovaće u okviru kompanje Sunoko.
- Sada smo preusmereni na šećeranu u Vrbasu. Setvu repe ću početi posle 20. marta, možda bih mogao i ranije, ali ne smem zbog mraza. Takođe, nedostaju nam padavine za početak setve, treba nam još nekih 80 litara po metru kvadratnom - kaže Periša, dodajući da se nada da će ova godina biti koliko toliko blagonaklona prema usevima:
- Iskreno, plašim se da će i ova sezona biti veoma loša i bez padavina, koje su ključne u proizvodnji repe. Ako bude tako, to je to, od iduće godine više je neću ni ja sejati.
Posle 30 godina, odustaje od proizvodnje
I dok Periša smanjuje površine pod šećernom repom, ratar Oliver Paunesku iz Torka prelomio je - od ove godine više je uopše neće sejati.
- Sejao sam je od 2003. godine na 24 hektara. Proizvodnja šećerne repe je veoma rizičan posao. Prošlu godinu sam završio sa velikim gubitkom, od 2,1 milion dinara, nisam mogao da pokrijem ni troškove ulaganja - kaže on, dodajući da su i 2023. i 2022. godina bile izuzetno loše:
- Jedva sam pokrivao troškove proizvodnje. Sada više ne želim da rizikujem, toliki kockar nisam.
Kako priča, rešenje za bolesti šećerne repe, prvenstveno za trulež, ne postoji:
- Navodnjavao sam neke parcele, ali je tu repa čak bila u lošijem stanju, još je više istrulila. Prebirali smo zdravu repu iz trule.
Na njivama gde je bila repa, posejaće suncokret i kukuruz.
Prodaje i mehanizaciju
Sagovornik Agrokluba kaže da je jedva uspeo da razduži prošlu godinu i to pomoću kredita i tako što je prodao pšenicu i kukuruz.
Sada prodaje i mehanizaciju, odnosno mašinu za vađenje repe, Holmer, kojim je vadio svoju, ali i repu drugih proizvođača.
- Ne treba mi više, odustao sam definitivno, stavio sam ga u oglase. Vidim da gledaju oglas, interesovanje postoji, ali niko me ne zove - kaže on za kraj razgovora.
Tagovi:
Zlatko Periša
Oliver Paunesku
Torak
fabrika alkohola Sunal
šećerna repa
proizvodnja šećerne repe
uzgoj šećerne repe
setva šećerne repe
prinosi šećerne repe
bolesti šećerne repe
trulež šećerne repe
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.