Prinos od repe tek da se ratari razduže

Gotovo dva meseca ranije ušle su mašine u crepajačka polja šećerne repe. Dragan Jovanov se slatkim korenom bavi četvrt veka, a ove godine pod zasadom ima 32 hektara i ne pamti da se sa vađenjem repe krenulo tako rano. Moralo se, kaže, jer je rod počeo da dehidrira, da ubrzano gubi vodu, pa i da truli na nekim površinama.

- Ja lično nikada nisam vadio repu pre 15 oktobra, pa i do sredine novembra. Svi znamo da nas suše prate već godinama, ali sada kiše nije bilo više od dva meseca. Negde je u regiji padala, ali ovde ni kap pa kako smo se nadali, dobro smo prošli. Kad to kažem, mislim o prinosima koji će nas bar razdužiti. Vadim repu sa prve parcele i pokazalo se da je digestija izvanredna. Kreće se oko 18 procenata. Očekivao sam i manje količine, ali ova naša banatska zemlja je sve podnela i donela oko pet i po tona po hektaru, što je neočekivano dobro. To jeste prosek, ali ima i njiva sa velikim podbačajem, gde je prinos prepolovljen - kaže za Politiku Jovanov, jedan od najvećih proizvođača slatkog korena u Crepaji, kraju sa najvećim površinama pod repom, pre svega zbog blizine šećerane u Kovačici.

Saradnja je, po njegovim rečima, zadovoljavajuća, jer godinama unazad imaju ugovorenu proizvodnju. S obzirom na to da su cene kukuruza, pšenice, soje i drugih kultura opale, slatki koren je, ističe, ipak, zadržao vrednost koja pokriva trošak proizvodnje.