Gvožđe poskupelo zbog neizvesnosti od sankcija

Cena čelika u Americi skočila je za više od 15% u poslednje dve nedelje. Iako su carine od 25% na uvoz čelika i aluminijuma, koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp, najavljene tek za 12. mart, njihov efekat već pogađa lanac proizvođača i građevinara koji zavise od tih metala. Tramp je obećao da će koristiti carine kako bi podržao domaće proizvođače, a takođe vidi dodatni prihod od carina kao način da nadoknadi smanjeni priliv u budžet zbog planiranih poreskih olakšica, prenosi Reuters.

Međutim, iako carine pomažu američkim čeličanama da podignu svoje cene, one brzo dovode do viših troškova za proizvođače koji koriste čelik i aluminijum u izradi frižidera, automobila i poljoprivrednih mašina. Cene čelika u SAD su naglo porasle poslednjih dana. Cena toplo valjanog čelika na srednjem zapadu porasla je za 12% u dve nedelje, dostigavši 839 USD po toni, dok je od Trampovog dolaska na vlast ukupno porasla za 20%, pokazuju podaci Fastmarketsa. Poređenja radi, ista vrsta čelika je u severnoj Evropi poskupela samo šest godina, dok je u istočnoj Kini ostala nepromenjena.

Istraživanje konsultantske kuće Bain & Co. pokazalo je da 40% rukovodilaca kompanija očekuje dvocifreni rast troškova zbog carina, dok 80% razmatra promenu finansijskih prognoza kako bi uračunali dodatne troškove.

Leon Topalian, izvršni direktor Nucora, najveće američke čeličane, pohvalio je Trampove planove za carine, nazivajući ih "prvim koracima njegove politike Amerika na prvom mestu. Nucor je prošle nedelje već četvrti put od početka godine podigao cene toplo valjanog čelika.

Kupci čelik nabavljaju direktno od čeličana ili preko distributera koji ga prerađuju u potrebne oblike. Kompanija HCC iz Ilinoisa, koristi oba načina kupovine, ali trenutno ne može da dobije nikakve ponude za cenu čelika. Njegovi dobavljači su otkazali porudžbine, stavili ih na čekanje i produžili rokove isporuke zbog neizvesnosti oko carina.

Troškovi proizvodnje već rastu. Prema anketi koju je sproveo S&P Global, indeks cena inputa za preduzeća porastao je sa 57,4 na 58,5 u februaru, pri čemu su proizvođači mahom krivili carine i povećane cene dobavljača. Bela kuća tvrdi da su carine samo deo šire ekonomske strategije, koja uključuje deregulaciju, smanjenje troškova energije i kontrolu inflacije.