Može li Gasprom da postane novi vlasnik NIS-a

Do isteka roka za uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane bivše američke administracije bivšeg predsednika Džoa Bajdena ostalo je sedam-osam dana. Odgovor na upit o produženju roka za 90 dana neophodnih za nastavak pregovora američka strana još nije dostavila, a kako je pre par dana rekla i ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović, i jedna i druga strana zatežu.

U međuvremenu su gotovo svi veletrgovci na srpskom naftnom tržištu otkazali kupovinu derivata od NIS-a, pre dva dana im je unapred isplaćena februarska zarada, a ako se za koji dan ne precizira hoće li ili ne biti sankcija, očekuje se i da banke prekinu dalju saradnju. Ako banke prekinu platni promet i puste obaveze na naplatu, postoji ozbiljna mogućnost da NIS bankrotira i stane. Što bi bio najgori mogući scenario, a što država Srbija kao manjinski akcionar ne bi smela nikako da dozvoli.

Zanimljivo je, međutim, da u moru raznih nagađanja šta će biti ako bude, niko ili malo ko pominje mogućnost da Gasprom preuzme NIS. Protiv ovog gasnog diva nisu uvedene sankcije od kada je počeo rat u Ukrajini, a Gasprom je bio i slamka spasa kada je Evropska unija u jednom od niza paketa sankcija odlučila da zabrani uvoz ruske nafte NIS-u.

Gasprom je tada otkupio šest odsto akcija Gaspromnjefta i time omogućio da se nafta, doduše ne ruska, uvozi u Srbiju, čime se spasla cela stvar.

Na pitanje da li bi isto to moglo da se primeni u novonastaloj situaciji, dr Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši pomoćnik ministra energetike, rekao je za Politiku da bi, što se tiče Gasproma, to moglo da bude jedno od rešenja.

– Jedino je pitanje koliko bi to moglo da bude trajno rešenje. Da je ostala stara američka administracija, sigurno da bi bilo pitanje dana kada bi i Gaspromu bile uvedene sankcije – kaže on.

– Ono što je sporno za priču o eventualnom preuzimanju NIS-a od strane Gasproma jeste da Amerikanci u tom slučaju moraju da odobre svaku transakciju, a pitanje je da li bi oni to hteli da učine. Imajući to u vidu, malo je verovatno da bi Gasprom onda mogao da preuzme ovdašnju naftnu kompaniju, osim ako se prethodno dve strane nisu dogovorile o tome – objašnjava Stanojević.

Drugo, ono o čemu se govori ovih dana da izvesna agencija nabavlja naftu za NIS kao način da se nastavi s preradom u Rafineriji Pančevo dok traju sankcije nije realno.

– Toj agenciji je potrebna licenca. U ovom času takav posao bi jedino moglo da radi Javno preduzeće Transnafta. Jer ono ima sve licence, tako da bi Transnafta trebalo da preraste u pravu naftnu kompaniju, što nije realno bez kadrovske pomoći NIS-u – kaže naš sagovornik.

On dodaje da će NIS najverovatnije imati problema sa poslovanjem u Republici Srpskoj, BiH, Rumuniji, Bugarskoj, gde već prodaje ili iznajmljuje pumpe.

Očekuju se i problemi u snabdevanju kerozina, budući da je NIS jedini koji ima uslužni servis za točenje kerozina na aerodromu.

Pojedine avio-kompanije poput Wizz Air-a su već promenile snabdevača i sada avio-gorivo toče u Rumuniji.

On dodaje da je zanimljiva najnovija poruka predsednika Rusije Vladimira Putina. Naime, kako objašnjava dr Stanojević, reč je o tome da je pre dva dana napadnuta pretakačka stanica Krapotkinskaja preko koje ide kazahstanska nafta, između ostalog, i za Ameriku.

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

NIS a.d. Novi Sad

Fakultet bezbednosti Beograd

NIS

Fakultet za bezbednost

Gasprom

Transnafta

Wizz AIr

Dubravka Đedović Handanović

Petar Stanojević

Džo Bajden

Vladimir Putin

američke carine

nafta

kerozin