Organska poljoprivreda u Srbiji raste veoma sporo - Prava zdrava hrana gaji se na skromnih 29.000 ha

Klimatske promene nepobitno ugrožavaju naš ekosistem, a organska proizvodnja postaje sve važnija kao održivo rešenje. Nažalost, u Srbiji ovaj sektor napreduje previše sporo iako raste interesovanje za zdravom hranom.

Brojke najbolje oslikavaju trenutno stanje - samo 29.000 ha ili 0,6% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji obrađuje se po organskim principima. Snježana Mitrović, aktivna članica Terra’s-a, jednog od najstarijih domaćih udruženja koje okuplja proizvođače zrave hrane, ne krije razočaranje brzinom napretka.

- Sve nekako ide puževim korakom. Tako se od 2010. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji beleži stalni rast, ali je trenutno pod organskim površinama u Srbiji svega 0,6%. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2023. godini se na oko 29.000 hektara odvija organska proizvodnja, što je povećanje za oko 4.000 ha u odnosu na godinu dana ranije. Od toga su 17.564 ha obradive površine dok su livade i pašnjaci na 11.437 ha. U prelaznom periodu je blizu 11.000 ha, a u organskom statusu oko 18.000 ha - kaže ona.

U odnosu na 2022. godinu, 2023. je zabeležen rast od 4.000 ha pod or­gan­skom proizvodnjom, ali to je mnogo ispod potrebnog. Vojvodina, nekadašnji predvodnik u organskoj poljoprivredi, pokazuje znake oporavka nakon prethodnih padova - prošle godine površine su povećane za 505 ha.

Proizvođači su posebno razočarani kašnjenjem državnih podsticaja. Iako je prošlogodišnjim pozivom maksimalni iznos podsticaja povećan na 2,52 miliona dinara za biljnu proizvodnju i predviđeno 55 miliona za stočarsku proizvodnju, ljudi jošuvek čekaju obećani novac.

- Prošao je skoro februar, a većina proizvođača nije videla ni dinar - dodaje Mitrović.

Planovi za Vojvodinu predviđaju povećanje površina pod organskom proizvodnjim na 10.500 ha do 2030. godine, ali za ostvarenje tog cilja potrebna je sistemska podrška - od finansija do edukacije. Organska proizvodnja mora postati važan deo poljoprivredne strategije jer predstavlja ključ očuvanja zdravlja budućih pokolenja.