Zašto ista čokolada u Beogradu košta četiri puta više nego u Čikagu

Zašto ista čokolada, proizvedena u Srbiji, kod nas na sniženju košta oko 400 dinara, u Beču 160, a na drugom kontinentu, u Čikagu, samo 111 dinara? Da li je normalno da isto pakovanje kapsula za kafu u Sloveniji košta 500 dinara manje nego u trgovinama u Srbiji? Zašto nam se čini "da je sve poskupelo" i otkud to da, imamo najviše cene hrane u Evropi, pitanje je koje je postavila potrošačka organizacija Efektiva pozivajući građane Srbije na jednodnevni bojkot pet trgovinskih lanaca koji imaju najveći udeo na našem tržištu. Ovo je, navode, bojkot upozorenja koji ima za cilj da proveri jedinstvo potrošača i stepen njihove solidarnosti i ugroženosti visokim cenama.

– Smatramo da je bilo dosta nekontrolisanih poskupljenja i iako se čini da je akcija organizovana po ugledu na istu u Hrvatskoj, to nije slučaj. Naravno da je za svaku pohvalu da je kod njih jednodnevni bojkot doveo do pada prometa od 53%, a šta će se desiti kod nas, tek ćemo da vidimo – kaže Dejan Gavrilović, predsednik ovog udruženja, i najavljuje da će ova akcija dobiti drugi format poput targetiranja jednog trgovca ili nekoliko proizvoda za koje se ispostavi da su najviše poskupeli.

Da li je bojkot ili uzdržavanje od kupovine način da se svi u lancu nateraju u minus sa cenama, to ćemo da vidimo, ali da je snaga kupaca velika u slučaju izbegavanja trgovaca, u to nema sumnje.

Dr Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je opšti bojkot lošije rešenje, jer na tržištu nisu ni svi podjednako krivi, ali da generalno poziv na ovakvu akciju može da se organizuje kao upozorenje i inicijativa.

– Da bi se dublje ušlo u problematiku i možda imao veći efekat, neophodno je da se akcija precizira i napravi poređenje. Recimo, ako je neki proizvod u prethodne tri godine poskupeo 100%, da se on izvuče kao primer i da se on bojkotuje. Maloprodaja je uvek prva na linija, ali ne treba preskakati proizvođače, uvoznike i sve one koji u lancu učestvuju u formiranju cena – objašnjava Stojković.

Potrošači treba da imaju glas, dodaje, i da kažu šta ne valja. To ne treba osporavati jer ako se ne vrši pritisak, niko neće imati milosti prema njima.

– Ali nisam ni za opšti bojkot, jer nekom lokalnom trgovcu dan bez prometa može da bude razlog da propadne, a ne utiče suštinski na problem. Potrošačka udruženja bi morala zajedno da deluju i preciznije definišu svoje ciljeve kako bi i efekat akcije bio bolji – kaže naš sagovornik.

Osvrćući se na akciju koja se trenutno sprovodi u Hrvatskoj, on objašnjava da ona ima smisla jer postoji cilj ko je na meti potrošača – nacionalni brendovi, privatne robne marke, koji trgovac i sve je potkovano ozbiljnim analizama.

– Snaga potrošača je jaka onoliko koliko je organizovana. Kod nas su organizacije potrošača slabe, a tamo gde su jake institucionalno, jak je i njihov uticaj i pregovaračka moć. Pritisci potrošača su danas veliki svuda, najviše tamo gde ima anomalija na tržištu i on je veći što je tržište slabije organizovano. Da biste "uplašili" maloprodavca ili proizvođača, morate da imate snagu. Opšti pozivi nisu delotvorni, jesu kao pritisak, ali za jače efekte treba više od toga – kaže prof. Stojković.

U trgovinskim lancima juče nisu bili raspoloženi za komentarisanje ove teme, koja, smatraju, zahteva ozbiljne analize, ali jedan stručnjak za trgovinu kratko je prokomentarisao.

- Kada u trgovini dođemo do tačke koja se zove bojkot, onda bi svi u lancu trebalo da stave prst na čelo i preispitaju svoje poslovanje. Tako nešto se upravo dešava u susednoj Hrvatskoj – bojkot je posle prve pauze doveo do snižavanja 20 odsto artikala od 2.500 proizvoda koji su targetirani - kazao je on.

Prema podacima organizacije Halo inspektore, mnogi trgovački lanci poput Kauflanda sada imaju sniženja i po 50% na neke proizvode koje su do pre nekoliko dana nudili po upola manjim popustima. U ovom trenutku bojkot se fokusira na pojedine lance, na duže vreme i ciljane proizvode koji su za godinu dana poskupeli 100%.

Šta se u ovom trenutku dešava na našem tržištu? Stručnjaci kažu da nemamo dovoljno konkurencije, da u trgovini imamo oligopol i mesecima se već vodi postupak protiv četiri velika trgovinska lanca zbog mogućeg dogovaranja cena. Taj postupak čak i ako se dokaže da su trgovci prekršili pravila konkurencije, potrošačima neće doneti direktnu korist, nego indirektnu za ono što su trgovci učinili pre pokretanja postupka.

Nama su potrebna pojeftinjenja, jer je potrošačka korpa sve lakša, a kupovna moć slabija. Da li uzdržavanje od kupovine to može da reši i da li je svest potrošača zrela za ovakve akcije pokazaće vreme.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da veruje da svaki bojkot poručuje nešto, ali da bi ovakve akcije donele promene, treba više od jednog dana. U Srbiji ne postoji konkurencija, kao u evropskim zemljama, da bi efekat bojkota bio brži.

– Imamo narušeno tržište i do onog trenutka dok se ne nađu sistemska rešenja, ne možemo očekivati promene. Ipak podržavamo bojkot i sugerišemo da se fokus podjednako stavi i na dobavljače, kao i na trgovce, da bi se saznalo ko tu zaista zarađuje najviše – kaže Nikolić.