Kako biostimulatori povećavaju otpornost biljaka na stresne uslove?

Biljni biostimulatori razlikuju se od drugih dodataka biljkama tokom proizvodnje, kao što su đubrivo i sredstva za zaštitu bilja, tako što koriste drugačije mehanizme i deluju nezavisno od prisutnosti hraniva u proizvodima. Pritom, oni ne deluju direktno protiv štetočina ili bolesti, te stoga funkcionišu kao dodatak đubrivima i sredstvima za zaštitu bilja. Važno je naglasiti da, iako biostimulatori povećavaju značaj đubrenja, oni nisu đubrivo i ne mogu ga zameniti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Posebnost aminokiselina se ogleda u njihovoj niskoj molekularnoj masi, lakom usvajanju (nije potrebna dodatna energija) i brzom prodiranju u list i one ne zavise od aktivnosti hlorofila. Za pravilno odvijanje svakog fiziološkog procesa u biljci neophodno je prisustvo određene aminokiseline.

Utvrđeno je da postoji gotovo 250 različitih aminokiselina, a među njima 20 ima fiziološki važnu i specifičnu ulogu u etabolizmu biljaka. Prema poreklu sirovine za ekstrakciju, amino kiselina, mogu se podeliti na:

- aminokiseline ekstrahovane iz materijala životinjskog porekla;

- dobijene iz materijala biljnog porekla;

- aminokiseline dobijene iz metabolita mikroorganizama i

- sintetičke aminokiseline.

- S gledišta biljke, ne postoje razlike u usvajanju aminokiselina dobijenih iz različitih sirovina. Biljka prepoznaje određene aminokiseline prema biohemijskom sastavu, a ne po poreklu, te ih kao takve može uključiti u svoje fiziološke procese. Za potpuni efekat protiv stresa preporučuje se preventivna primena aminokiselina. Međutim, kako se pojedine stresne situacije ne mogu predviđati, aminokiseline pokazuju i vrlo dobar kurativni učinak protiv posledica stresa. Dejstvo biostimulatora na bazi aminokiselina zavisi od više faktora, kao što su intenzitet i vrsta stresa, razvojna faza biljke i koncentracija slobodnih aminokiselina u preparatu - kaže sagovornica portala Dobro jutro.

Koriste se u dozi od 1 do 5 l/ha. Aminokiseline se uglavnom primenjuju folijarno - samostalni tretman, ili u kombinaciji s folijarnim đubrivima ili pesticidima, jer se brzo i lako usvajaju preko lista, ali se efikasno mogu primeniti i kroz sisteme fertirigacije, pošto se dobro usvajaju i preko korena, a dobro utiču i na mikrobiološku aktivnost zemljišta.

Glavni značaj ovih materija ogleda se u povećanju otpornosti biljaka na stresne uslove, podsticanju svih fizioloških procesaa kao što su rast, cvetanje, oplodnja, sinteza suve materije, bolje usvajanje hraniva te povećanje kvaliteta i visine prinosa gajenih biljaka.

- Valja naglasiti da biostimulatori nisu svi isti, nemaju zajedničko poreklo pa ni sastav. Prema sastavu mogu se podeliti na biostimulatore na bazi aminokiselina, one na bazi ekstrakta morskih algi i mikroalgi, biostimulatore na bazi huminskih ekstrakta (huminske i fulvo kiseline), mikrobiološke preparae (metaboliti gljiva, bakterija i ostalih mikroorganizama), elemente u tragovima (silicijum, jod, selen i drugi retki elementi), vitamine B i D grupe. U poljoprivrednoj proizvodnji najčešće se koriste biostimulatori na bazi aminokiselina, ekstrakta morskih algi i huminskih ekstrakta (huminskih i fulvo kiselina) - navodi Jović.