Bankama neophodna pomoć države da bi omogućile manje učešće za stambene kredite

Predsednik Srbije najavio je da će se država pozabaviti pitanjem stambenog rešenja za mlade, i to kroz smanjenje visine učešća za kupovinu nekretnine. On je istakao da će se sa Narodnom bankom Srbije raditi na kreiranju garantnih šema i programa sa poslovnim bankama.

Ići će se na to da učešće za kupovinu stana bude maksimalno tri do pet odsto i da mesečna rata za kredit ne prelazi 200 evra, za prosečne stanove.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da bi mladi bez takve pomoći zaista teže došli do kupovine prve nekretnine.

- Bez pomoći države mladi bi duže čekali, jer je neophodno prvo prikupiti značajna novčana sredstva da biste uopšte ušli u kredit. Sve provizije, osiguranja, naknade Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita i ostalo… Na sve to još treba dati i učešće. Ova najava je definitivno nešto što treba da podstakne ideju da se brže dođe do nekretnine i da se mladi ranije osamostale - smatra Grubišić.

Ipak, on ukazuje na jedan problem – da bi smanjile učešće u kreditima poslovnim bankama je neophodna pomoć države, jer bi na taj način preuzele preveliki rizik.

- Kako će to na kraju izgledati – da li kroz garantnu šemu, subvencionisanje, neku drugu vrstu podrške ili dodatne garancije – videćemo. To tek treba razraditi, isto kao što je bilo sa ‘plafoniranjem kamata’. Tome je prethodila ideja, pa javna rasprava i na kraju se došlo do rešenja koje će važiti od 1. januara - ističe.

Inače, garantne šeme su finansijski mehanizmi koji omogućavaju lakši pristup finansiranju za određene kategorije klijenata, u ovom slučaju mladima. Obično funkcionišu tako što treće strane, poput države, međunarodnih finansijskih institucija ili razvojnih banaka, garantuju deo obaveza koje korisnici kredita preuzimaju od poslovnih banaka. Tako se smanjuje rizik za banke, a klijentima kredit postaje dostupniji.

Grubišić podvlači da država jednostavno mora da pruži obezbeđenje za povoljnije bankarske kredite koji bi sa tako niskim učešćem svakako postali rizičniji.

- U tom slučaju bi ‘loan to value’, tačnije taj njihov kolateral – iznos kredita prema vrednosti nekretnina na koje se stavlja hipoteka, bio zaista previsok i iznosio bi blizu jedan (0,95). On mora da bude niži. Zato bi uz dodatne garancije ili subvencije mogla da se zaokruži cela ideja - dodaje .

Učešće za stambene kredite kod većine poslovnih banaka iznosi 20 odsto. Kako napominje dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, tolika visina učešća neophodna je da bi kredit bio osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

- Za osiguranje stambenih kredita minimalno je 20 odsto, i to su onda povoljni stambeni krediti sa nižom kamatnom stopom. Ako je visina učešća, na primer, 30 odsto – korisnik kredita koji uspe toliko da obezbedi ima još nižu proviziju na osiguranje, jer toliko učešće čini kredit još sigurnijim - zaključuje Grubišić.