Raste broj kineskih vozila koje Srbija uvozi - Šta se najviše kupuje i po kojim cenama

Kineski automobili su prodrli u Evropu i zadali muku njenoj auto-industriji, ali u osvajanju novih tržišta nisu zaobišli ni Srbiju, koja trenutno uvozi modele nekoliko kineskih kompanija: Geely, Cherry, MG, Lynk & Co, Great Wall, a odnedavno je prisutan i Farizon, brend dostavnih električnih vozila (EV).

Prema podacima kojima raspolaže Srpska asocijacija uvoznika i delova prošle godine u Srbiji je prodato 340 novih putničkih automobila kineske proizvodnje, a u 2024. (zaključno sa 30. novembrom) prodato je 828 novih putničkih automobila i 109 novih lakih komercijalnih vozila, takođe kineske proizvodnje. Ako ove podatke uporedimo sa susednom Hrvatskom, gde je u prva tri kvartala tekuće godine prodato 2.637 kineskih automobila, jasno je da Srbija još uvek kaska u tom pogledu.

- Kineski brendovi su na srpskom tržištu u većem broju pojavili krajem 2022. i početkom 2023.godine. Lane su ovi procenti bili za nijansu niži nego u 2024. godini - kaže Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, i dodaje da su kupci kineskih lakih komercijalnih vozila u Srbiji uglavnom pravna lica, uključujući i javna preduzeća. Kada je reč o putničkim vozilima, kupci su i pravna i fizička lica.

Ipak, podaci iz sveta govore da uopšteno jača prisustvo kineskih auto-brendova na tržištima Evrope, pa je to preusmerilo i srpsku auto-industriju. Srbija je letos postala bogatija za kineski Lynk&Co, brend nastao iz saradnje Volvo Carsa i Geely Auto Groupa, što znači se vozila dizajniraju i projektuju u Švedskoj, a sklapaju u fabrici u Kini.

Raspon cena za, recimo, Geely i Lynk&Co. je od 25.000 do 40.000 EUR, zavisno od modela i paketa opreme. U proboju Lynk&Co kompanije u Evropu, Srbija je došla na red u drugoj rundi, a prioritet je dat Nemačkoj, Španiji, Italiji i Francuskoj - državama u kojima nastaju najcenjenija svetska vozila. To ujedno govori o potrebi ka okretanju kvalitetnim, ali pristupačnijim modelima, što znači da će dobro poznatim gigantima (VW, Mercedes, Stellantis) biti sve teže da izađu na kraj s konkurencijom. Štaviše, poljuljani Stellantis je u pomoć pozvao upravo Kineze.

- Dok se ostali konvencionalni proizvođači u određenoj meri povlače s EV tržišta, Stellantis traži saveznike i kuje strategije za snabdevanje, kako bi osvojio EV segment i očuvao profitabilnost, budući da podizanje cena i smanjenje troškova ne može trajati unedogled - napominje analitičar Bloomberg Adrije Ilija Nešić.

To da globalni proizvođači sve više strahuju da će im Kina uzeti najveći deo tržišnog kolača, donekle je potvrđeno i na 90. sajmu automobila u Parizu, gde su se najpre nadmetale evropske i kineske firme.

- Kina nikad nije bila poznata kao veliki proizvođač automobila, ali sada se agresivno pozicionira, kako bi postala tehnološki lider. Ulaže ogromne količine novca u razvoj i proizvodnju električnih vozila, a uz jeftiniju radnu snagu, ima kapacitet da svoje automobile izvozi širom sveta. Što se kvaliteta tiče, ti automobili nisu nimalo loši - kaže hrvatski automobilista Juraj Šebalj.

- Većina brendova koje sam pomenuo, u svojoj ponudi ima i standardne i električne automobile, posebno kada govorimo o lakim komercijalnim vozilima. Međutim, u ukupnoj prodaji nisu dominantni, slično kao i kada su u pitanju automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem - kaže Boris Ćorović i dodaje da je za masovniju upotrebu električnih automobila u Srbiji, ne samo kineskih brendova, već i svih drugih, neophodno intenzivirati napore za razvoj EV infrastrukture.

- Prvenstveno, treba povećati mrežu i broj javnih punjača u Srbiji. Takođe, uvećati iznos budžeta za subvencionisanje kupovine električnih vozila, ali i plagin hibridnih vozila, s obzirom da su ona relativno mali zagađivači životne sredine i dobro prelazno rešenje ka potpunoj elektrifikaciji - navodi on.

- Kada je reč o uvoznicima vozila koji su članovi Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i kada govorimo o novim putničkim automobilima (kategorija M1) i lakim komercijalnim vozilima (kategorija N1), taj procenat je okvirno dva odsto od prodaje svih brendova novih vozila na godišnjem nivou (putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila zajedno). Napomenuo bih i da u Srbiji postoji nekoliko uvoznika kineskih brendova koji nisu članovi Asocijacije, pa kada bismo uzeli u obzir i te brendove, ovi procenti su neznatno veći - zaključuje Ćorović za Bloomberg Adriju.

U kontekstu električnih automobila, valja pomenuti i, verovatno, najuticajniju kinesku automobilsku kompaniju, a to je BYD. Oni su lane prodali rekordnih 3,02 miliona vozila širom sveta, uključujući plagin hibride (62% više u odnosu na 2022). Poređenja radi, VW je iste godine globalno isporučio 1,02 miliona električnih i plagin hibridnih vozila (26 odsto više u odnosu na 2022). Tesla, koja proizvodi samo potpuno električne automobile, prodala je 1,8 miliona vozila.