Kriza u nemačkoj industriji nagriza Srbiju, ZF seli deo proizvodnje

Sve je izvesnije da će se kriza u evropskom automobilskom sektoru sledeće godine preliti i na Srbiju, budući da je u zemlji celokupan sektor dobavljača vezan za to tržište, prvenstveno za Nemačku. Ovonedeljni štrajk desetine hiljada radnika nemačkog proizvođača Volkswagen (Folksvagen) samo je odraz rastućih problema sa kojima se industrija već neko vreme suočava, nemoćna da iznađe pravo rešenje za pad potražnje za električnim vozilima (EV), više operativne troškove i sve jaču konkurenciju kineskih proizvođača.

Nemačke investicije u Srbiji ove godine su znatno opale, poslednji zvanični podaci pokazuju slabljenje izvoza Srbije u domenu automobilske industije, a dobavljačima se prihodi polako tanje. Neke firme koje posluju u toj grani već seku troškove, a serijska proizvodnja električne fiat grande pande nikako da počne, iako je trebalo prema ranijim najavama. Povrh toga, zbog povoljnijih tržišnih uslova u Kini, srpska industrija ostaće i bez dela proizvodnje nemačkog proizvođača komponenti za električne motore ZF Group. Sprovođenje strateške odluke dolazi nakon što se kineski uticaj već osetio u Srbiji, budući da je njihova kompanija Luxshare preuzela nekada nemački Leoni, koji ovde ima četiri fabrike.

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, kaže u emisiji Sedam Bloomberg Adria TV, da se kriza u nemačkoj auto-industriji preliva na naše područje jer su sve kompanije koje se bave proizvodnjom auto-delova u regionu pa i Srbiji tesno povezane sa Nemačkom. Svaki poremećaj na nemačkom tržištu u smislu pada proizvodnje, se automatski reflektuje na Srbiju i nije nam u interesu da ostane situacija ovakva kao što je trenutna.

On smatra da teško ijedan proizvođač, pa i država, može samostalno da se izbori sa konkurencijom iz Kine. Izazovi sa kojima se sureće Stellantis su isti kao i izazovi sa kojima se susreću nemačke kompanije. Generalno auto-industija je u procesu transformacije u nepovoljnom geoplitičkom momentu.

- Proizvodnja fiat grande pande u Kragujevcu se ne dovodi u pitanje. Informacije o početku serijske proizvodnje dosta su šture iz same fabike i samo je pitanje u kom kapacitetu i u kom broju jedinica će ta fabrika da radi. Fiat grande panda će u prvoj godini proizvodnje na srpskom tržištu ostvariti dobar plasman - kaže Ćorović.

ZF seli proizvodnju mikroprekidača iz Srbije. Taj segment nije usko vezan za proizvodnju auto-delova kojima snabdeva Mercedes, BMW, Daimler, Volvo i Fiat Chrisysler i odranije je planiran, a prema informacijama koje ima Bloomberg Adria, celokupna proizvodnja mikroprekidača na nivou grupacije biće objedinjena u Kini. Milan Grujić, direktor ZF u Srbiji, potvrđuje da je u toku premeštanje proizvodnje mikroprekidača na druge lokacije ZF-a, koje će biti završeno 2025. godine, ne navodeći o kojoj lokaciji je reč.

- To je u skladu sa dugoročnim planom kompanije ZF da lokaciju u Pančevu postepeno transformiše u proizvodni pogon posvećen visokim tehnologijama, sa posebnim fokusom na što automatizovanijoj proizvodnji visokotehnoloških komponenti. Time se kompaniji ZF Srbija takođe ostavlja mogućnost da razvije proizvodni prostor u Pančevu za buduće projekte - kaže Grujić.

Podsetio je da se ZF-ovo postrojenje u Pančevu bavi proizvodnjom komponenata za električne motore, električne osovine i energetsku elektroniku. Za sledeću godinu je planirano još projekata serijske proizvodnje na polju energetske elektronike i električnih pogonskih sistema.

Na pitanje da li kriza u auto-industriji u Evropi remeti njihove planove, on kaže da zbog očigledne negativne tendencije na svetskom tržištu EV-ova, ZF, kao jedan od vodećih dobavljača komponenata e-mobilnosti strateški usklađuje svoje strukture kako bi se prilagodili situaciji na tržištu i ostali konkurentni.

- Istovremeno, grupa ostaje i dalje posvećena stalnom unapređivanju električne mobilnosti i očekuje, dugoročno gledano, rast tržišta. Ulagala je na proaktivan način i nastaviće da bude aktivna na tom polju. Tržišno okruženje izloženo stalnim izazovima utiče i na rezultate kompanije ZF Srbija. Shodno tome, optimizujemo naše resurse u skladu sa predviđenim padom prodaje i smanjenim potrebama tržišta - ističe Grujić.

Kompanija je u drugi proizvodni pogon u Pančevu investirala 238 mil EUR, uz najavu da će do 2025. celokupna postrojenja koja imaju u tom gradu (dva proizvodna pogona i inženjerski centar) postati objekti sa nultom emisijom štetnih gasova, o čemu je Grujić detaljnije govorio u intervjuu za naš portal.

ZF je ranije najavio da će na nivou grupacije ukinuti 14.000 radnih mesta do 2028. godine.

Marc Siedler, portparol za poslovanje i finansije Continentala AG na pitanja o efektima krize u nemačkoj auto-industriji odgovara podsećanjem da su prošlog meseca saopštili kako očekuju da će se zarada u njihovom automobilskom odeljenju dodatno poboljšati u četvrtom kvartalu. Ističu da će ona biti podstaknuta ne samo daljim smanjenjem troškova, već i očekivanim većim obimom proizvodnje širom sveta u odnosu na treći kvartal, pokretanjem novih proizvoda njihovih kupaca i nadoknadom troškova razvoja.

On je ranije za ovaj portal rekao da je tržište u Evropi slabo i da za tekuću fiskalnu godinu očekuju pad u proizvodnji putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila u poređenju s prethodnom godinom.

- Kada je reč o našim klijentima, održavamo diverzifikovanu poziciju širom sveta. Proizvodnja se zasniva na principu "na tržištu za tržište", što znači da, gde god je to moguće, proizvodimo lokalno - kazao je on.

Inače, kompanija je već ukinula 5.000 radnih mesta, a do 2028. planira da ukine oko 7.000 radnih mesta, od čega više od trećine u Nemačkoj.

Continental u Srbiji ima tri fabrike i zapošljava više od 4.000 ljudi. Fabrika za proizvodnju cevi i crevnih sistema za protok različitih tipova fluida nalazi se u Subotici. U Novom Sadu nalaze se istraživačko-razvojni centar i fabrika u kojoj se proizvode instrument table za vozila.

- Prema informacijama kojima raspolažem, prihodi kompanija iz auto-industrije koje posluju u Srbiji počeli su blago da opadaju ove godine, zasad to nije ništa drastično, verujem da bismo na proleće mogli da osetimo značajnije posledice - kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković.

U principu, dinamika kojom se bude odvijala kriza u evropskom automobilskom sektoru diktiraće i brzinu kojom će se ona prelivati kod nas, dodaje on.

- Ako se bude nastavila i sledeće godine - a ima indicija da hoće - definitivno će se prvi veći problemi osetiti i kod nas - kazao je on.

Napominje da evropske kompanije, logično, gledaju da smanje troškove tamo gde su oni veći, a njima je Srbija i dalje jeftinija lokacija. Međutim, ukoliko bude bilo pada prodaje vozila na evropskom tržištu i ubuduće, domaći proizvođači auto-delova će se suočiti sa smanjenjem narudžbina, što će zahtevati da se seku troškovi i u Srbiji.

- Jedna od aktuelnih tema na domaćem tržištu je i to da Srbija više nije tako jeftina lokacija za neke delatnosti u okviru auto-industrije, poput manuelnih, jednostavnijih procesa. U tom pogledu pod rizikom su proizvođači auto-kablova koji zapošljavaju najveći broj ljudi i u narednih pet godina može se očekivati da će se takvi pogoni polako zatvarati i seliti na drugu lokaciju - poručuju profesor.

On daje primer Leonija koji je kod nas došao iz Rumunije u kojoj su već promenili nekoliko lokacija, krećući se ka što jeftinijim.

- Realno je da se tako nešto desi i u Srbiji, imajući u vidu rastuće troškove rada i poslovanja, manjak radne snage, nezadovoljstvo radnika platama i druge faktore - istakao je on.

Podsetimo, kineski Luxshare je ušao na velika vrata na nemačko tržište i postao je većinski vlasnik Leonija, koji u Srbiji ima četiri fabrike auto-delova i zapošljava 12.500 radnika. Leoni ostaje u Srbiji i nema promena u poslovanju, rekao je nedavno Bloomberg Adriju Miloš Manić, generalni direktor Leoni Srbija, povodom promene vlasničke strukture.

Dok je evropska auto-industrija u velikom problemu, nivo industrijske proizvodnje u Srbiji raste, a u delatnosti proizvodnje motornih vozila, prikolica i poluprikolica je proizvodnja u prvih devet meseci ove godine povećana za 6,3% u odnosu na period januar - oktobar 2023. Međutim, u oktobru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica pao za 14,4% međugodišnje, dok izvoz istog sektora za prvih 10 meseci beleži pad od 5,3%.

Još se čeka na električnu pandu, koja će se proizvoditi u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu

- Očigledno je da fiat grande panda kasni. Mada su postojala velika očekivanja, nažalost, nema naznaka da će to da krene u skorije vreme. Startni kapacitet od 50.000 vozila je takođe mali za jedan pogon u smislu ostvarenja nekog benefita, a sa druge strane nije mali kad pogledate kako trenutno ide prodaja električnih vozila - kaže profesor Marković.

- Većina kompanija kod nas radi za evropsko tržište - bilo direktno za evropske kompanije, bilo za južnokorejske ili japanske koje opslužuju evropske kupce – te će problem sledeće godine biti znatno intenzivniji, pogotovo ako kriza potraje - navodi Marković.

U Srbiji, kako ističe, postoji oko 150 auto-kompanija, sa 100.000 zaposlenih i više od sedam milijardi evra prihoda od prodaje prošle godine.

- Rekao bih da ne postoji nijedna velika auto-kompanija u Evropi za koju se u Srbiji nešto ne proizvodi, a dešava se i da isti dobavljač radi za više kupaca. Značajnija pogoršanja finansijskih rezultata domaćih auto-dobavljača - recimo, u slučaju da prihodi padnu za milijardu evra - odraziće se i na bruto domaći proizvod, izvoz i zaposlenost u zemlji - navodi on.

Naglašava da treba imati u vidu da u državi postoje manje razvijeni delovi gde lokalne zajednice praktično zavise od auto-kompanija, što je potencijalno opasno u pogledu regionalnog razvoja.

- U Pirotu imamo Michelin (Mišlen), koji je već u fazi značajnog smanjenja troškova, potom Leoni od kog zavisi celo Prokuplje i deo juga Srbije, u Pančevu postoje bar dve velike auto-kompanije - ZF i Brose - nabraja sagovornik.

Kada je reč o Nemačkoj - kao najvećoj privredi Evrope, koja u dobrom delu zavisi od rezultata koje ostvari u automobilskom sektoru - njihove kompanije su, prema podacima Nemačko-srpske privredne komore, dosad investirale u Srbiji oko 2,1 mlrd EUR. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv stranih direktnih investicija iz Nemačke u prvoj polovini 2024. bio je tek oko 60 mil EUR, što je više nego dvostruko niže u odnosu na isti period 2023. Pri tome, sektor mobilnosti je kamen temeljac spoljnotrgovinskih odnosa između Srbije i Nemačke. Pokreću ga upravo značajne nemačke investicije, a odlikuje se velikim obimom poluproizvoda koji se izvoze iz Srbije. Zabeležio je rast od 229% od 2015. do 2022. godine, sa vrednošću od skoro 2,1 mlrd EUR, što čini oko 50 odsto izvoza iz Srbije u Nemačku.