Svet na putu da se zagreje i do 3,1 °C - Šanse za vremenske ekstreme sve veće

Nedavno je objavljen novi izveštaj Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) o jazu u emisijama – onim koje nacije širom sveta trenutno planiraju da smanje i onim koje je neophodno da smanjimo kako bismo izbegli najgore posledice globalnog zagrevanja.

- Ove sadašnje ambicije nisu dovoljne - ocenjuje dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, jedna od vodećih domaćih stručnjaka za klimatske promene.

Ona je izjavila da jeste primetan pomak u odnosu na period pre petnaest godina, ali da je on je i dalje nedovoljan, pa se krećemo ka tzv. tačkama preokreta, posle kojih, kako je rekla, "više nema povratka nazad, i to treba da izbegnemo."

Trenutno, planeta je toplija za 1,2 °C u poređenju sa predindustrijskim razdobljem (1850-1900), a već svedočimo upozoravajućim posledicama: delovi Zemlje suočavaju se sa obilnim padavinama i razornim kišama, dok drugi mole da padne kiša, a delovima su zavladale vatrene stihije.

Uz aktuelne Nacionalno utvrđene doprinose (NDC), odnosno klimatske planove pojedinačnih zemalja, svet bi mogao da se do kraja veka zagreje između 2,6 i 2,8 °C.
- A to znači dalju destabilizaciju klimatskog sistema i – sve jače i učestalije vremenske ekstreme - upozorava naša sagovornica.

Međutim, problem je što trenutno važeće politike još uvek ne garantuju ispunjenje postojećih klimatskih planova. Prema proračunima stručnjaka iz UNEP-a, ukoliko bi svet ostao na aktuelnom nivou klimatske akcije, prosečna temperatura na planeti bi do kraja veka mogla da poraste i do 3,1 °C.

To je svakako znatno, ali i kritično više, u odnosu na granicu iz Pariza: još 2015. godine, potpisnice su se dogovorile da će nastojati da zauzdaju globalno zagrevanje znatno ispod 2 °C, a u idealnom slučaju na 1,5 °C.

Taj idealan slučaj izmiče nam van domašaja, navodi se u izveštaju. Za svega par godina mogli bismo da mu držimo opelo ukoliko ne povećamo ambicije, a te povećane ambicije ne bude pratilo ubrzano sprovođenje u delo. Onaj drugi, manje ambiciozan – i po planetu i čovečanstvo opasniji kritični prag – od 2 °C je u nešto boljoj situaciji, ali ipak mu preti odlazak na intenzivnu negu. Opet, sa premisom da u klimatskoj akciji nastavimo da vučemo noge.

Poljoprivredni fakultet Beograd

Beograd  

Zemun  

Poljoprivredni fakultet u Beogradu

UNEP

Agencija UN za zaštitu životne sredine

Međunarodna agencija za energetiku

IEA

Ana Vuković Vimić

klimatske promene

emisije gasova staklene bašte

zagrevanje planete

nacionalno utvrđeni doprinosti

NDC