Antarktik sve zeleniji - Površina vegetacije uvećala se 12 puta za četiri decenije

U svetlu klimatskih promena, prizori na južnom Zemljinom polu postaju drugačiji u odnosu na one koji su intuitivni – i nama i njegovim stanovnicima. Naime, prema rezultatima jedne nove analize, oblasti Antarktika, koje su bez leda, zabrinjavajućom brzinom zauzima biljni svet.

Pre otprilike pola veka, tačnije 1986. godine, biljke su na Antarktiku zauzimale nešto manje od jednog kvadratnog kilometra, pokazuju satelitski podaci. Oni nešto noviji, iz 2021, otkrivaju da se u međuvremenu vegetacioni prekrivač proširio na skoro 12 km2.

Širenje biljaka, pretežno mahovina, na Antarktiku ubrzalo se od 2016, ističu naučnici.

- Predelom i dalje dominiraju sneg, led i kamenje, a samo male delove kolonizovao je biljni svet - naglašava dr Tomas Roland sa Univerziteta u Eksteru.


To otvara mogućnost za stvaranje novih izazova za južni Zemljin pol.


U poslednjih šezdesetak godina, Antarktik se suočava sa ozbiljnim porastom temperature, a najveće stope zagrevanja – veće od globalnog proseka – beleže se u regionima Zapadnog Antarktika i Antarktičkog poluostrva.

S obzirom na topljenje lednika i njegov doprinos porastu nivoa mora, procene uticaja klimatskih promena na Antarktiku mahom se tiču na kriosfere (delovi Zemlje na kojima se nalazi voda u čvrstom stanju).

Ipak, kako navode autori studije, od ključnog je značaja da razumemo i biološke promene Antarktičkog poluostrva, pogotovo zato što se predviđa trostruko povećanje površina bez leda.

Univerzitet Hertfordšir

Univerzitet Ekster

Tomas Roland

Oli Bartlet

klimatske promene

globalno zagrevanje

Antarktik

ozelenjavanje Antarktika