Original ili kopija – Ko se češće odlučuje za kupovinu falsifikovane robe

Najnovija istraživanja pokazuju da u proseku jedan od tri potrošača u Evropi smatra da je prihvatljivo kupiti falsifikovani proizvod ukoliko je cena originala previsoka. Većina kupaca u Evropskoj uniji - čak 83%, tvrdi da dobro razume značenje "intelektualne svojine" i slaže se da je važno poštovati ove propise, pre svega zbog zaštite prava i prihoda pronalazača, izdavača, stvaralaca i umetnika. Ipak, kada je reč o kupovini falsifikata retko promene mišljenje.

Objavljeno istraživanje Mreže evropskih potrošačkih organizacija pokazalo je da se među potrošačima nalazi i značajan broj onih koji sasvim svesno prihvataju i falsifikate i nelegalne onlajn sadržaje.

Vesna Perinčić iz iz Republičke unije potrošača ističe da su krivotvoreni proizvodi toliko verni originalu da samo najbolji poznavaoci mogu da ustanove da je reč o predmetu koji nije originalan, dok prosečan potrošač to teško može primetiti.

Međutim, kako navodi, mlađa populacija, prema saznanjima Republičke unije potrošača, svesno ulazi u kupovinu proizvoda za koje znaju da nisu originali upravo zbog standarda da se nešto mora imati a najčešće su to patike, sportska oprema, odeća.

- Svesno kupuju flasifikate upravo zbog toga što su prilično informisani. Putem društvenih mreža i onlajn foruma razmenjuju iskustva, kao, na primer , o patikama jednog poznatog američkog pevača, koje se proizvode u maloj seriji po regularnoj ceni u inostranstvu od 230 dolara - navodi Perinčićeva.

Kako objašnjava, te patike naša mlađa populacija kupuje za dvostruko nižu sumu znajući da je reč o falsifikatu, ali da su toliko verne originalu da se gotovo ne može otkriti.

- Oni to saznaju razmenjujući mišljenja na raznim forumima, kao i to da račun ima uvek isto ime prodavca i da bar-kod kada se skenira pokazuje sasvim drugi model patika itd - dodaje Vesna Perinčić.

Perinčićeva kaže da Republička unija potrošača najviše žalbi dobija na sportsku odeću, obuću i kozmetiku, pre svega na parfeme. Kako navodi, istraživanje Ministarstva trgovine sa ekspertima iz Danske i iz Velike Britanije pokazalo je da se najviše falsifikuje upravo sportska odeća, obuća, zatim drugi odevni predmeti i galanterija, satovi, tašne.

- Potrošači mogu da se požale tržišnoj inspekciji koja ima ovlašćenja da deluje po osnovu zakona o posebnim pravima u oblasti zaštite intelektualne svojine, ali isto tako i zbog nepoštene obmanjujuće poslovne prakse - kaže Vesna Perinčić za RTS.

Najčešći kanali distribucije tih falsifikovanih proizvoda su upravo internet prodaja, zatim prodaja na pijacama, ali i modni saloni. Perinčićeva ukazuje na to da pri kupovini falsifikata ne plaća carina, porezi, naknade po licencnim ugovorima, tako da su zarade enormne i uglavnom je reč o organizovanoj mreži za šta su predviđene i kazne zatvora i do osam godina, ali i kazne po osnovu Zakona opšte i bezbednosti proizvoda jer je, kaže, upitno i koliko su ti proizvodi sigurni. To je, dodaje, i privredni prestup za koji su propisane novčane kazne u rasponu od 500.000 do čak tri miliona dinara.

Perinčićeva navodi da se kopije najčešće prodaju preko interneta, ali se prodaju i na pijacama i u modnim salonima. Kada je reč o starijima i oni mogu svesno da se upuste u kupovinu flasifikata, ali mogu i da budu i obmanuti ukoliko kupuju preko interneta ali i u legalnim tokovima distribucije.

Perinčićeva posebno upozorava na to da starija populacija može biti meta nasrtljive poslovne prakse trgovaca u sistemu od vrata do vrata ili preko raznih prezentacija budući da mogu da kupe medicinske proizvode, opremu, suplemente koji oni nisu registrovani.

- Takvi proizvodi se isključivo kupuju u registrovanim objektima i moraju da imaju potvrdu da su registrovani pri Ministarstvu zdravlja od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva - napominje Perinčićeva.

Savetuje potrošačima da posebno budu obazrivi prilikom kupovine putem interneta, od fizičkih lica, jer tada nemaju nikakvu zaštitu.