Od 2012. potpuna liberalizacija agrarnog tržišta - Kako i kuda sa poljoprivredom Srbije?

Od 1. januara 2012. biće potpuno liberalizovan uvoz i izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda u Evropsku uniju i uvoz tih proizvoda iz Hrvatske u okviru CEFTA sporazuma, izjavio je sinoć pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović na septembarskom sastanku Slovenačkog poslovnog kluba.

Liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda je deo primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i od nove godine to će biti peta od ukupno šest godina njegove primene u Srbiji, podsetio je Milovanović i pojasnio da su u pitanju carinske olakšice ili potpuno ukidanje tih dažbina na poljoprivredne artikle iz EU.

Što se tiče liberalizacije tržišta CEFTA regiona, Milovanović je istakao da će srpsko tržište biti potpuno liberalizovano za uvoz robe iz Hrvatske, što je već učinjeno prema ostalim članicama CEFTA regiona.

Srbija sa zemljama CEFTA regiona ostvaruje 50% celokupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda što dovoljno govori o značaju tog tržišta za našu zemlju, rekao je on i dodao da će ukidanje carina za uvoz iz Hrvatske značiti ukidanje i svih ostalih vancarinskih barijera za uvoz poljoprivrednih proizvoda.

Govoreći o snabdevenosti domaćeg tržišta primarnim poljoprivrednim artiklima, Milovanović je naveo da je rod pšenice ove godine iznosio 2,1 milion tona, što je za 15 do 20% više od planiranog, a što znači da će oko 500.000 tona biti odobreno za izvoz.

Ostatak od 1,6 miliona tona pšenice biće dovoljna garancija za normalno snabdevanje domaćeg tržišta i stabilnost cena, rekao je Mlovanović.

Što se tiče žetve uljarica on je istakao da i tu očekuje veći rod od planiranog što bi trebalo da omogući stabilnost cena i snabdevanja na tržištu jestivim uljem.

Iako je pod šećernom repom manje oranica nego prošle godine, sećera bi trebalo da bude dovoljno za potrebe Srbije po prihvatljivim cenama, ocenio je Milovanović.

Siromašni zbog neznanja

Na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba govorio je i predsednik društva Agroekonomista Srbije i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, koji je rekao da je jedna od razvojnih šansi Srbije jačanje zadrugarstva u poljoprivredi po uzoru na razvijene zapadne zemlje kao što su Francuska, SAD, Japan, Nemačka ili Holandija.

On je naveo da u svetu ima oko milijardu zadrugara i oko 100 miliona zaposlenih u poljoprivredi koji obezbeđuju polovinu poljoprivrednih proizvoda za stanovnike zemaljske kugle.

Sa druge strane, u Srbiji ima 2.381 aktivnih a zadruga, od čega su 1.585 registrovane kao zemljoradničke. Prema rečima, profesora Poljoprivrednog fakulteta, zadrugarstvo je oblast koju "niko nije spasavao" u vreme ekonomske krize.

Ševarlić je citirao dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Teodora Šulca koji je primajući priznanje zaključio da je "siromaštvo rezultat nepoznavanja ekonomičnosti poljoprivrede".