Borovnica sve popularnija na Fruškoj gori - Ulaganje između 50.000 i 60.000 EUR po hektaru

Profesionalni voćari na obroncima Fruške gore, u nameri da im proizvodnja bude isplativija, sve češće uz tradicionalne voćne vrste na padinama Srema uzgajaju i one kojih ranijih godina nije bilo u većem broju.

- Najbolje je na velikim plantažama gajiti više voćaka, jer ako rod jednog voća podbaci, prinos drugog može da nadomesti - preporuka je voćara Zorana Đorđević, koji u Grgetegu, u opštini Irig, osim jabuka i krušaka gaji borovnicu u saksijama.

Za ovo bobičavo voće, kaže Đorđević za Dnevnik voćari se sve češće opredeljuju zbog ovdašnje klime, koja doprinosi da bobice pre sazru za berbu u odnosu na područja gde se nalaze velike plantaže i proizvođači - Poljskoj, Nemačkoj, Italiji, Portugaliji.

- Berba naše borovnice kreće već od 10. juna i traje do 10. jula, a u to vreme je nema na stranim tržištima. Zato je cena naveliko viša nego kada voća ima i na ino plantažama, pa dobar deo domaće proizvodnje borovnice ide u izvoz. Prednost u gajenju borovnice ogleda se i u tome što ranije sazreva u odnosu na kruške i jabuke, i voćarima daje priliku da pre dođu do novca, prihoda i zarade - objašnjava Đorđević.

Međutim, valja voditi računa i o tome, kako ukazuje sagovornik Dnevnika, da je proizvodnja borovnice skupa, zbog hraniva, navodnjavanja i neophodne radne snage.

- Tokom tih mesec dana berbe, borovnica se ručno bere četiri puta i treba obezbediti novac za dnevnice sezonskih radnika. Prva berba je najduža, jer u gomili bobica treba uzbrati one zrele, ali je u tom periodu borovnica i najskuplja. Kilogram je lane koštao od 5,5 EUR do 6 EUR. Poslednja berba ide najbrže, ali je i cena niska. Prošle godine je kilogram naveliko je bio svega 2,5 EUR - kaže Đorđević.

Podizanje voćnjaka je skupa investicija, jer zahteva ulaganje između 50.000 do 60.000 EUR po hektaru. Profesionalni proizvođači, čim borovnicu stave u saksije, odmah postavljaju i protivgradne mreže i sistem za navodnjavanje.

- Srećom, država daje bespovratne podsticaje za skoro celokupnu proizvodnju, a Fond za razvoj Srbije povoljne kredite - naveo je Zoran Đorđević.

Po rečima Đorđevića, na rod borovnice treba čekati više godina.

- Tek od četvrte, pete godine, mogu se očekvati prinosi, oko tri kilograma po sadnici, kojih po hektaru treba da bude, u zavisnosti od zapremine saksije, između 3.500 do 4.500 komada - navodi voćar i objašnjava da borovnica voli kiselkasto zemljište, kojeg nema na obroncima Fruške gore, i zato se sadi u saksije gde se stavlja hranivo potrebno da bi se voće razvijalo.