Koji vitamini su najvažniji u borbi protiv prolećnog umora?

Monotona i kalorična zimska ishrana, bez svežeg voća i povrća, često ne sadrži dovoljne količine makro i mikroelemenata. Pasivnost, nedostatak sunca i nedovoljna fizička aktivnost dovode do smanjenja imunološke odbrane organizma.

Prolećni umor utiče na kvalitet života i slabljenjem odbrambenih snaga organizma priprema teren za nastanak drugih bolesti, posebno respiratornih infekcija. Posebno su izloženi ljudi čiji vremenski uslovi utiču na zdravlje i raspoloženje i osećaju stalni umor, nedostatak koncentracije i energije i povećanu potrebu za snom.

Vitamini koji su našem telu najpotrebniji u proleće su: C, A, D, E i vitamini B grupe.

Vitamin C je jedan od najčešće korišćenih antioksidanata. To je jedan od ključnih hranljivih sastojaka neophodnih za pravilno funkcionisanje imunog sistema, a takođe poboljšava zdravlje zglobova i arterija.

Poznata je i uloga vitamina C kao antihistaminika, smanjuje upalna stanja povezana sa prehladama, groznicom, alergijama i gripom, a pored toga pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u odbrani organizma.

Vitamin C ima važnu ulogu u proizvodnji kolagena, koji je sastavni deo kože, ligamenata, tetiva, kostiju i kičmenih diskova. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, a iskustvo pokazuje da veće doze vitamina C dnevno može usporiti razvoj katarakte.

Vitamin A je snažan antioksidans koji utiče na opšte zdravlje. Doprinosi jačanju imunog sistema i izgradnji čvrstih kostiju, čuva zdravlje očiju, štiti kožu, doprinosi sprečavanju razvoja infekcija, pomaže kod probavnih i stomačnih tegoba.

Ovaj vitamin se nalazi u paradajzu, mahunarkama, bundevama, kukuruzu, krompiru, kajsijama, šljivama, grožđu, smokvama, pomorandžama i bobičastom voću. Njegova suplementacija u vidu retinoida najčešće se preporučuje onima koji imaju problema sa kožom (akne, bore).

Vitamin D je ključan za obezbeđivanje optimalne količine kalcijuma u ​​telu. Ovaj vitamin takođe obezbeđuje normalno funkcionisanje mozga, smanjuje upalne procese, daje snagu mišićima, stimuliše imunitet i štiti od dijabetesa. Vitamin D je jedinstven jer se stvara u koži pod uticajem sunčevih UV zraka.

Na količinu vitamina D utiče godišnje doba, gde živite (geografska širina), doba dana (najjači sunčevi zraci su između 10 i 15 časova) i sadržaj melanina u koži. Mlađi ljudi i oni sa svetlijom kožom stvaraju vitamin D efikasnije od tamnoputih i starijih ljudi.

Vegani i osobe koje ne podnose laktozu ne unose dovoljno vitamina D ishranom i preporučuje se uzimanje vitamina D u obliku dodataka ishrani. Mnogim ljudima nedostaje vitamin D, ponekad praćen sledećim simptomima: umor, nesanica, gubitak apetita, oštećen vid i lomljive kosti.

Važni izvori su i mleko, mlečni proizvodi, riba ili riblje ulje, a najvažnije je obezbediti dovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti.

Vitamin E je važno uzimati u proleće jer doprinosi neutralizaciji toksina iz organizma i daje dodatnu energiju. Štiti tkiva od slobodnih radikala i neophodan je za zdravlje mišićnog i nervnog sistema. Namirnice bogate vitaminom E jačaju imunitet i štite od kardiovaskularnih bolesti. Može se naći u namirnicama kao što su brokoli, kikiriki, spanać, pistaći, zeleno povrće, mleko, jaja i klice.

Vitamini B grupe su potrebni za zasićenje tela kiseonikom, jačanje nervnog sistema i obnavljanje metabolizma. Neophodni su za proizvodnju energije, metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, prenos nervnih impulsa, formiranje krvnih zrnaca, pravilno funkcionisanje jetre i digestivnog sistema, kao i za zdravlje kože i kose.

Najviše ih ima u mesu, ribi i žitaricama, kvascu, jajima, mleku, orašastim plodovima, pirinču, voću i lisnatom zelenom povrću.

Vitamini B grupe su rastvorljivi u vodi, što znači da ih organizam ne može skladištiti i nisu toksični ni u većim količinama od preporučenih.

Grupa vitamina B kompleksa uključuje vitamin B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B7 (biotin), B9 (folna kiselina) i vitamin B12 (cijanokobalamin ).i nalazimo ih kombinovane u raznim farmaceutskim preparatima.

Ponekad nije moguće obezbediti dovoljno vitamina i minerala za organizam tokom promene godišnjeg doba sa zime na proleće, posebno za starije, hronične bolesnike, poslovne ljude i studente, žene koje uzimaju oralne kontraceptive, sportiste, decu na antibiotskoj terapiji, ljude izloženi stresu i dugotrajnim infekcijama.

Hrana koju svakodnevno konzumiramo je nutritivno nedovoljno raznovrsna ili dovoljno kvalitetna za održavanje zdravlja našeg tela. Jedemo hranu koja je bogata mastima i šećerima, koja sadrži previše soli, premalo vlakana, previše proteina životinjskog porekla i premalo mahunarki, a samim tim i dovoljno potrebnih vitamina i minerala.

Idealna kombinacija pravilne ishrane, dovoljnog unosa tečnosti, fizičke aktivnosti i izlaganja suncu, kao i izbor visokokvalitetnih vitaminsko-mineralnih suplemenata idealna je za borbu protiv prolećnog umora.

Veoma je važno izabrati farmaceutske oblike sa optimalnom koncentracijom vitamina, u zavisnosti od stanja pacijenta, odnosno njegovih godina, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja, prenosi N1 Sarajevo.

Jedan veoma važan prirodni dodatak ishrani u proleće može biti matični mleč - pčelinji proizvod koji svojim sadržajem vitamina, minerala, aminokiselina i drugih materija, kao prirodni biostimulans, doprinosi jačanju imuniteta.

Matični mleč obnavlja energetske rezerve organizma i podiže opštu vitalnost organizma.