Da li poslodavac ima pravo da od kandidata traži potvrdu o neosuđivanosti?

Ako na intervjuu za posao dobijete pitanja koja bi mogla da se okarakterišu kao neprimerena ili diskriminatorna, pravnu zaštitu možete potražiti na sudu, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili inspekcije rada. Jedna od učestalih praksi na koju bi trebalo obratiti pažnju je zahtev poslodavaca, prilikom zapošljavanja, da kandidat dostavi potvrdu o neosuđivanosti.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević komentarišući zahteve poslodavaca, kaže da potvrda o neosuđivanosti zadire u privatnost bez obzira na to da li jesmo ili nismo osuđivani.

Ona je protumačila je mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o dostavljanju potvrde o neosuđivanosti.

- Zakonom je utvrđeno da se obrada podataka o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti može vršiti samo pod nadzorom nadležnog organa ili, ako je obrada dopuštena zakonom, uz primenu odgovarajućih posebnih mera zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose. Kada je reč o obradi podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja propisano je da se na obradu u oblasti rada i zapošljavanja primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju rad i zapošljavanje i kolektivni ugovori. Odredbom člana Krivičnog zakonika propisano je da niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti - objašnjava Pisarević.

To znači da se obradom podataka o krivičnoj osuđivanosti ili neosuđivanosti lica prilikom zasnivanja radnog odnosa povređuje načelo Krivičnog zakonika, iz čega proizlazi da poslodavac ne može u svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja, od kandidata za zaposlenje tražiti potvrdu o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.

Takođe, poslodavac ne bi smeo kandidatu da postavi pitanja o njegovom bračnom statusu, seksualnoj orijentaciji, verskoj ili političkoj pripadnosti, planovima za budućnost ili bilo koja druga pitanja koja zadiru u lični život potencijalnog zaposlenog i ni na koji način ne utiču na posao za koji se konkuriše.

- Ipak, ne znači da diskriminatornih uslova, a naročito pitanja, u usmenom razgovoru nema. Neki od poslodavaca smatraju da im to što imaju svoj biznis daje za pravo da navedu šta hoće u oglasu, ali to nije tako. Zakoni isto važe za sve – za male i velike firme, preduzetnike, javna preduzeća ili međunarodne korporacije - rekla je ranije poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ako se na intervjuu postave neprimerena ili diskriminatorna pitanja, pravna zaštita može se potražiti na sudu, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili inspekcije rada. Кandidat za posao koji smatra da je u bilo kojoj fazi zapošljavanja diskriminisan može da se pritužbom obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom.

Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

- Zakon takođe propisuje da mogućnost za zasnivanje radnog odnosa ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu pola, starosnog doba, fizičkog izgleda ili bilo kog drugog ličnog svojstva. Isti smisao imaju i odredbe Zakona o radu koje zabranjuju posrednu i neposrednu diskriminaciju zaposlenih i lica koja traže zaposlenje - zaključuje Brankica Janković.