I sarački zanat na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Ono što ne može da prošije mašina, mogu ruke i šilo sremskog sarača. Za pršnjak za konje neophodna je koža dobrog kvaliteta i oko četiri sata rada sa dve igle i voskiranim koncem.

- Sve se šije ručno, gde god je ova alka, šnala, ove gajke, vidite dve grudne alke, to će biti levi i desni pršnjak, sve to mora da se prošije ručno, tu ne može mašina nijedna da pomogne nešto, bilo šta da ubrza, ili olakša - navodi Pošarac.

Kaže da je samouk i da je brzo naučio da su u procesu izrade opreme za konje, važne sve faze, od izbora kože, krojenja do poslednje alke.

- Svi zanati su teški, pogotovo u ovo vreme veštačkih materijala, kineske robe, meni je drago da je to neko prepoznao, da sarački zanat uđe u nematerijalna dobra Srbije. Sâm sam svoj gazda, radim koliko mogu i to me ispunjava, nemam šefa, nemam direktora nad glavom, živim jedan skroman život. Dobar glas se daleko čuje, a loš se čuje još dalje. Radi kvalitetno i ne boj se za posao - navodi Pošarac.

Ako se pravilno održava, oprema za konje, može da traje i nekoliko decenija. Najviše posla ima zimi, pre početka takmičarske sezone na hipodromima. Ljubav prema saračkom zanatu Zoran Pošarac prenosi i na sina. U porodičnoj radionici, čekaju ga i majstor i alat za rad.