Pored govedine i svinjetine, tu je i meso kengura - Cena po kilogramu paprena, a da li biste probali

Gde biste drugo mogli da probate meso kengura nego u Australiji? Verujemo da su mnogi skeptični prema ovom delikatesu, posebno iz Amerike, a verujemo i da samo retki imaju priliku da ga probaju. Meso kengura je nacionalno jelo Australije, kao što se kod nas spremaju sarme, pečenje i ostala domaća jela, a može se spremati na razne načine: prženje celog mesa sa kožom, isečeno na odreske ili mleveno (pomešano s drugim sastojcima) meso kako bi se dobile kobasice.

Kao i na drugim mestima sveta, i ovde se pokazuje koliko su geografija i kultura nacije učinile svoje, pa tako, ono što bi nekome bilo "gadno" ili "sveto" - nekome je ukusan, redovan obrok. Nije tajna da mnogi Australijanci jedu meso kengura, velikih torbara kojih ima i na ostrvima uz obalu Novog Zelanda.

Inače, ovo meso ima niži sadržaj masti u poređenju s ostalim vrstama koje nalazimo na tržištu, a kengure je u Australiji svakako lako pronaći i brzo se uzgajaju. Takođe, meso kengura je puno proteina, sa manje holesterola od, recimo, svinjetine ili govedine. Ipak, sama priprema može biti komplikovana ako niste vešti, jer meso može biti tvrdo ukoliko se kuva pogrešno. Novinar Telegrafa je u Melburnu pronašao upravo ovo meso koje se prodaje na velikoj pijaci "Queen Victoria Market", mada kaže da nije retkost da se prodaje i u prodavnicama.

Ova pijaca nudi govedinu, svinjetinu, kozje meso, jegnjetinu, pa i meso kengura. Prodaje šnicle, filete, hamburgere, kobasice, a kilogram mesa torbara iz Australije je 24,99 australijskih dolara, odnosno oko 1.770 dinara.

Što se tiče same konzumacije, ona jeste legalna u Australiji , ali to nije slučaj sa svim delovima planete. Meso je prvi put izvezeno 1959. u Belgiju, i dosta se jede ne samo u zemlji porekla, već i među Evropljanima, ali ne i u SAD.

Naime, u Sjedinjenim Državama meso kengura nije legalno za ljudsku ishranu, jer ne postoje objekti za klanje životinja koje je odobrila USDA. Zbog statusa kengura kao "ugrožene vrste", unošenjem živih životinja u zemlju krše se i pravila CITES (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama). Ima odstupanja kod prerađenog mesa divljači, kao što su riblje konzerve ili sušena riba, koji se mogu legalno uvoziti sve dok ispunjavaju regulatorne zahteve. Kalifornija je, inače, zabranila uvoz proizvoda od kengura 1971. godine zbog zabrinutosti po pitanju opadanja populacije u australijskom pejzažu.