Korupcija u Srbiji rasteruje investitore - Naša zemlja regionalni lider u podmićivanju

Od 2000. godine strane direktne investicije (SDI) koje su pristigle u Srbiju bile su izuzetno skromne. U toku ove godine, pristiglo je svega oko 500 mil USD. Jedna od najvećih prepreka značajnijem "ulasku" investicija predstavlja raširena korupcija. Prema istraživanju organizacije Transparency international, Srbija je rangirana kao 78. na svetu, ali se i u regionu nalazi na začelju, gde iza sebe ostavlja jedino Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.

Sudeći po indeksu korupcije koji izrađuje Transparency international, (Corruption perception index), Srbija se u regionu nalazi pri dnu, a globalno na 78. mestu. U odnosu na ostale regionalne centre privlačenja SDI, kao što su Rumunija (69), Bugarska (73) ili Mađarska (50), Srbija je u još nepovoljnijem položaju. Zapravo, stagnacija predstavlja pad, budući da su zemlje konkurenti za privlačenje SDI, ili ispred, ili mnogo brže napreduju.

Prema mišljenju autora "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT), nepovoljna ocena je uzrokovana pre svega komplikovanim procedurama, koje su takve da praktično podstiču korupciju. U Doing business studiji za 2011. godinu, posebno je istaknuta složenost sticanja građevinskih dozvola i registrovanje vlasništva. Nepotrebne procedure zamagljuju transparentnost, a samim tim omogućavaju službenicima da se upuste u korupciju. Slabi institucionalni kapaciteti – u ovom slučaju brzina obrade zahteva i slaba kontrola službenika na terenu – čini da procedure praktično onemogućavaju dolazak investitora, koji se radije opredeljuju za druge države. Primera radi, za dobijanje građevinske dozvole, potrebno je 20 procedura i čak 279 dana. Investitor, da bi skratio period potreban za izgradnju objekta, na taj način dobija podsticaj da ili ponudi mito ili potraži drugu zemlju za svoj poduhvat.

U Bugarskoj, na primer, vreme potrebno za odobravanje građevinske dozvole je dva puta kraće. U susednoj Mađarskoj, dobijanje građevinske dozvole košta prosečno 10% BDP per capita, dok u Srbiji taj odnos iznosi čak 1.821%.

Dosadašnji rezultati u privlačenju investicija

U cilju bržeg izlaska iz krize, i snažnijeg rasta industrije, SDI imaju poseban značaj. Do sada su SDI pretežno bile usmerene u sektore finansija, telekomunikacija i trgovine. Iako je potreban brži razvoj sektora prerađivačke industrije, poljoprivrede i energetike, u prethodnom periodu nije bilo većeg priliva investicija u ove oblasti.

Kako naglašavaju ekonomisti iz MAT-a, osim što su bile skromne, SDI u Srbiji su imale nepovoljnu strukturu za ekonomski razvoj. Sredstva su uglavnom dolazila od privatizacije, a u mnogo manjoj meri kao grinfild investicije. Čak i kao deo ove grupe SDI, najveći deo ih je bio fokusiran na neindustrijske sektore, kao što je finansijsko posredovanje i telekomunikacije. Industrijske grinfild investicije zahtevaju povoljnu klimu za poslovanje, makroekonomsku stabilnost i efikasne institucije.

Više korupcije - više investicija slabije tehnologije

Visok stepen korupcije ne samo što smanjuje ukupni obim investicija, već privlači investicije nižeg tehnološkog nivoa. To je rezultat nepoverenja koje strani investitori imaju u lokalne institucije i poslovne partnere, zbog čega se opredeljuju da u te zemlje ne prenose savremene tehnologije. To može zemlju primaoca SDI trajno vezati za proizvodnju niskog tehnološkog stepena, kao što su sektori proizvodnje tekstila ili poljoprivrede.

M.D.