Despotović: Izrada "lične karte" vodotokova u Srbiji za sada zaustavljena

Izrada projekta "Prirodni ili neregulisani proticaji ;na rekama i profilima sadašnjih i potencijalnih hidroelektrana na rekama u Srbiji", koju je za potrebe EPS-a započeo Građevinski fakultet u Beogradu i koji bi praktično bio "lična karta" srpskih vodotokova i potencijalnog korišćenja hidroenergije, za sada je zaustavljena, a sličan projekat o proticajima sa primenom veštačke inteligencije radiće Institut Jaroslav Černi, rekao je bivši predsednik Nadzornog odbora EPS-a Jovan Despotović.

- U EPS-u su rekli da će rad na tom projektu biti nastavljen, ne znamo kada, svi u toj kompaniji, znaju da to treba da se radi. Prva faza je urađena, pretpostavljam da će biti urađena i druga faza ove godine - kazao je agenciji Beta Despotović, koji je bio profesor na Građevinskom fakultetu, a sada je u penziji.

U međuvremenu se, prema njegovim rečima, "radi ili će se raditi drugi projekat u Institutu Jaroslav Černi, koji će, možda da pomogne, a u suštini nije od velike važnosti za EPS".

Naveo je da ne zna zašto je takav redosled izrade projekata.

- Možda je bilo ranije obećano da će projekat raditi i Institut Jaroslav Černi. Ne znam ni šta znači izrada tog projekta, možda žele da porede rezultate ili saznaju nešto više, mada mislim da im to neće mnogo pomoći, ali videćemo - rekao je Despotović.

Prema njegovim rečima, bilo je planirano da urađen projekat "Prirodni ili neregulisani proticaji na rekama i profilima sadašnjih i potencijalnih hidroelektrana na rekama u Srbiji", kao predsednik NO EPS-a, oceni i da odobrenje.

Istakao je da, nakon transformacije EPS-a, sredinom prošle godine u zatvoreno akcionarsko društvo i izbora novih članova NO u kome su tri norveška stručnjaka, nema kontakte sa njima.

- Nemam kontakte sa novim NO, oni rade svoj posao. Takva je praksa u Srbiji, kada se promeni nadzorni ili upravni odbor, njihovi članovi se ne viđaju, što je pogrešno. Svakako da bi mi imali da im prenesemo razna iskustva jer smo neki od nas u kontaktu sa EPS-om 30-40 godina, ali možda oni imaju neki drugi koncept i plan razvoja EPS-a, a ne onaj koji smo mi imali - rekao je Despotović.

Dodao je da je ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović Handanović predložio sastanak, kako bi upoznao članove novog NO, ali da nisu smatrali da je to potrebno.

- Praktično sam tražio da obavimo primopredaju plana rada u EPS-u i upoznamo ih sa stvarima koje su započete, ali nisu smatrai da to njima treba. Naš koncept se bazira na uglju, ali sa sve manjim učešćem u proizvodnji električne energije, zatim na hidroenergiji koja je najvažnija jer je nezamenljiva i potrebna za obnovljive izvore energije - kazao je Despotović.

Hidroenergija je, kako je rekao, direktna podrška obnovljivim izvorima energije, bez obzira da li je reč o vetrogeneratorma ili solarnim sistemima.

Bez hidroenergije je, kako je naveo, nemoguća proizvodnja električne energije jer promenljivost rada obnovljivih izvora, kao što su vetar i sunce zahtevaju stabilan izvor energije, kakav je hidroenergetika koja se može brzo i lako uključiti u sistem, ako stane vetar, a da je za uključenje termoelektrane potrebno vreme.

On je rekao da prati proizvodnju električne energije u EPS-u i da hidrosektor poslednjih meseci stiže da proizvede čak i 40-45% ukupne proizvodnje električne energije (prosečno oko 30%) jer je bilo dosta kiše, pa ta kompanija "odavno nije tako dobro stajala sa proizvodnjom".

- To je i rezultat dobrog planiranja pre dve godine, čim je prošla krizna, sušna 2021. i 2022. godina u akumulacijama je čuvana voda koliko je god moguće, a sada su dobri i hidrološki uslovi i visok je vodostaj Dunava - rekao je Despotović.

Dodao je da je nabavljen i ugalj iz više izvora i ima ga dovoljno za ovu grejnu sezonu do aprila, možda i do maja.

- EPS odlično radi jer je dobro pripremljen prethodnih godina - ocenio je Despotović.

Istakao je da je veliki nedostatak kadrova u hidrosektoru, koji se ne može nadomestiti nekim drugim stručnjacima. ;

Diplomiranih inženjera i magistara hidrotehnike, kako je rekao, u Srbiji nema, jer su otišli za boljim ;zaradama ;u druge sektore.