Perspektiva privrede i tržišta kapitala za 2011. godinu - Zemlje centralne i istočne Evrope se ubrzano oporavljaju, SAD u stagnaciji

Tri godine nakon početka krize, tržište se još uvek nije u potpunosti normalizovalo. Osim naknadnih efekata, situaciju u evrozoni su otežali događaji u Japanu, visoka cena nafte i kriza suverenog duga na obodu evrozone. U prvoj fazi ekonomskog oporavka, kretanje izvoza je bilo vrlo zadovoljavajuće. Profitirale su čak i zemlje sa tradicionalno visokim deficitima bilansa tekućih transakcija kao što je Španija.

- Iako bi dinamika izvoza mogla da se blago uspori, od neto izvoza ove godine očekujemo dalje pozitivne doprinose od 2% - rekla je Gudrun Eger, rukovodilac istraživačkog tima za instrumente sa fiksnim prihodom u "Erste Grupi".

Rast izvoza će biti određen dešavanjima na tržištima u razvoju kao što je Kina, a u isto vreme u glavnim zemljama evrozone se povećava domaća tražnja. Očekuje se da inflacija ostane visoka na kratak rok usled viših produktnih cena, ali bi, po rečima stručnjaka "Erste Grupe", na srednji rok trebalo da ponovo padne na oko 2%. Po rečima stručnjaka "Erste Grupe", očekuje se da ECB u julu i novembru podigne referentne kreditne stope da bi se na širokom frontu suprotstavila efektima iz drugog talasa kao što su više zarade i cene.

U predstojećoj godini se očekuje duža pauza na nivou referentne kreditne stope od oko 2% usled sporih stopa ekonomskog rasta i umerene inflacije. Tržište obveznica će i dalje biti nestabilno u evrozoni. Očekuje se da do kraja godine prinosi na obveznice sa kratkim rokom dospeća neznatno porastu usled povećanja kamatnih stopa, dok bi prinosi na obveznice sa dugim rokom dospeća (od 10 godina) trebalo da ostanu više-manje stabilni.

Spor rast u SAD

Privredni podaci za SAD su u drugom kvartalu bili slabiji nego što se očekivalo. Po rečima stručnjaka, do sporog rasta je došlo usled dugotrajne faze visokih cena nafte i katastrofe u Japanu. Očekuje se da će se ekonomski pokazatelji poboljšati u drugoj polovini godine, ali će oporavak ići sporo. Razlog je prekomerna ponuda na tržištu nekretnina, čija se normalizacija očekuje tek 2013. godine.

- U ovom trenutku ne vidimo nikakav inflatorni pritisak u SAD. U 2011. godini očekujemo stopu inflacije od oko 2,6%, baš kao u evrozoni - objasnio je Rajner Singer iz istraživačkog tima "Erste Grupe" za instrumente sa fiksnim prihodom. Do sada su pokretači inflacije bile cene energije i hrane.

Iako još uvek sporo, privreda SAD se oporavlja, i kraj izuzetno ekspanzivne monetarne politike sada je na vidiku. Očekuje se da centralna banka SAD izvrši prvo povećanje kamatne stope od 25 baznih poena u prvom kvartalu 2012. godine. Po proceni istraživačkog tima "Erste Grupe", tržište obveznica je još uvek izuzetno precenjeno, pošto izgleda da u cenu još nisu ukalkulisani rizici fiskalne politike SAD.

Ukoliko političke partije u SAD ne postignu dogovor da do kraja avgusta podignu limit na zaduživanje, moguće je da država prestane da servisira svoje obaveze. Stoga državne hartije SAD u ovom trenutku ne vidimo kao naročito atraktivne investicije.

Zemlje centralne i istočne Evrope nadmašuju stopu rasta evrozone

Privredni oporavak u zemljama centralne i istočne Evrope napreduje po sličnom šablonu kao u evrozoni. Privredni porast je do sada bio baziran na izvozu. Otvorene privrede kao što su Češka Republika i Slovačka su na osnovu toga značajno profitirale, pošto one imaju veoma bliske odnose sa industrijskim sektorom Nemačke.

Dinamika rasta nije ravnomerno raspoređena po celom regionu. Slično evrozoni, porast u zemljama CIE, koje su pre krize imale visoke deficite bilansa tekućih transakcija, nastupio je u kasnijoj fazi. MMF-ovi paketi iz protekle dve godine su znatno doprineli smanjenju ovih deficita. Rumunija je konačno prevladala recesiju u prvom kvartalu, kao jedna od poslednjih među ovim zemaljama. Ovo ostavlja Hrvatsku u minusu, gde se očekuje da porast postepeno počne tek od drugog kvartala.

Stručnjaci "Erste Grupe" su procenili ekonomski rast u CIE za 2011. godinu na 3,2%, a ako se uključi i Turska, onda se radi o 3,8%. Očekuje se da se u narednoj godini rast uspori samo u dve ekonomije CIE: Turskoj i Poljskoj. Generalno, region oseća snažne pozitivne efekte niskog nivoa državnog duga, sa izuzetkom Poljske (2010: 7,9%). Mere za konsolidaciju su u toj zemlji bile odložene, ali sada se njima treba pozabaviti, a to će verovatno imati destimulativan uticaj na ekonomiju.

Trenutno se u CIE ne očekuju dugoročni strahovi od inflacije, pošto su visoke cene produkata i u ovom slučaju pokretačka sila. Tržište obveznica se uglavnom pozitivno razvija: uprkos previranju kod državnih obveznica, mnoge zemlje CIE su uspešno plasirale evroobveznice na strana tržišta.

- Po našem mišljenju, rejting agencije još uvek oklevaju oko povlačenja smanjenja rejtinga tih zemalja dok ne bude dodatnih dokaza održivog oporavka u regionu - dodao je Singer, analitičar odgovoran za CIE.