Domaći projekat MitiMetCattle ima rešenje za emisiju metana kod krava - Ujedno se poboljšava i kvalitet mleka

U pitanju je, kako kaže, poznato rešenje koje je dostupno i u Srbiji i širom sveta, a nije zapravo ni skupo u odnosu na prednosti koje donosi stočarima. Naime, prilikom upotrebe braon morskih algi u ishrani krava, metanogene bakterije u kravljem buragu zamenjuju se tzv. propiogenim bakterijama.

- Propiogene bakterije su te koje omogućavaju neophodni, alternativni metabolički put. One primaju vodonik ali umesto metana kao proizvod nastaju propionati, jedinjenja koji su sastavni delovi glukoze. A glukoza je jedan od sastavnih delova laktoze. Naš ogled smo postavili tako što smo imali pripremni period od 10 dana. Zatim smo dodavali nutritivne dodatke, i kad su u pitanju braon morske alge, mi smo posle 15 dana primene tih algi u ishrani primetili smanjenje emisija od 35%, a posle 30 dana smanjenje od 46% u odnosu na kontrolnu grupu krava koja nije dobijala taj dodatak - ističe Danijela Kirovski i dodaje:

Emisije metana iz krava najbolje se mere posebnim laserskim instrumentom, uperenim u usta životinje.

Kako objašnjava Danijela, cilj projekta MitiMetCattle nije bio samo u razvoju dodatka ishrani za krave na bazi braon morskih algi, već i u unapređenju merenja emisija metana u stočarstvu. Ali kako se uopšte meri količina metana koji jedna krava podrigne?

- Sve brojke koje mi imamo o emisijama metana u stočarstvu su zapravo proračuni. U pitanju su istrživački centri koji su referentni za ispitivanje metana, i oni koriste određene podatke i metodologije. Na primer za Srbiju, istraže se parametri: kakav je stočni fond, kakva je mehanizacija u industriji, kakva je ishrana, i na osnovu takvih podataka se dobije proračun emisija metana tokom godine - navodi Kirovski.

Mi, drugim rečima, nemamo podatke "sa lica mesta" o emisijama metana kod srpskih krava. Ali to ne znači da je do njih nemoguće doći. Štaviše, postoji čitav niz metoda merenja emisija.

- Postoje analizatori koje vi postavljate u štali i oni mere emisije gasova, ali to nikada nije dovoljno precizno. Bitno je istražiti emisije iz same životinje. Za to je zlatni standard nešto što se zove respiraciona komora. U pitanju je ogromna staklena kutija u koju se postavi krava, i iz njenog izdahnutog vazduha se meri količina metana koju krava emituje - kaže Danijela.

Međutim, i kod ovog metoda postoji nekoliko problema. Pre svega, jedna takva komora košta oko pola miliona dolara, i samim tim se koristi pre svega u istraživačkim institucijama i centrima, a ne na farmama.

- Ali ono što je meni problem jeste to što se u respiracionoj komori životinja nalazi u potpuno neprirodnom ambijentu: merite emisije u staklenoj komori. A stvari kao što su stres i nedostatak socijalnog kontakta kod krave dokazano povećavaju emisije metana. Mi smo se umesto toga opredelili za lasersko merenje - objašnjava Danijela Kirovski i dodaje:

- Laserski detektor metana je jedan mali uređaj, koji istraživač usmerava ka ustima i nozdrvama krave, sa udaljenosti od tri do pet metara, i meri emisije metana tri do pet minuta. Ono što je meni najbitnije da to što se ovako ni na koji način ne ugrožava dobrobit životinje; ona je tokom merenja u potpuno prirodnom ambijentu.

Kako kaže Danijela Kirovski, tri minuta je sasvim dovoljno da se izmere emisije metana, a merenja se vrše ubrzo posle hranjenja.

Laserski detektor je povezan sa odgovarajućom aplikacijom na mobilnom telefonu, pa istraživač u realnom vremenu dobija precizne podatke o emisijama. Međutim, iako su jeftiniji od respiracionih komora, ovakvi aparati su svejedno preskupi za stočare.

- Nama je cilj da na osnovu naših rezultata napravimo model koji bismo ponudili stočarima, a koji bi njima ponudio procenu emisija metana njihovih životinja na osnovu nekoliko ključnih parametara, kao što su tip ishrane, proizvodnja mleka, nekih biohemijskih parametara, a model bi se zasnivao i na realnim rezultatima koje smo dobili tokom istraživanja u Srbiji - kaže Kirovski.