Zbog klimatskih promena potpuno izvesna promena sortimenta u Srbiji

S klimatskim promenama godinama se suočavaju i vinogradari, ali povećanje temperature vazduha, na šta se najčešće misli kada se one pomenu, nije jedina pojava koja nepovoljno utiče na vinovu lozu. Direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i redovni profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Dragoslav Ivanišević kaže da se generalno gledano zbog klimatskih promena situacija dosta komplikuje za vinovu lozu. Ove godine je to možda najočiglednije, a procene su da će i u budućnosti biti sve češće ekstremnih situacija.

- Ako analiziramo poslednje tri decenije samo na području Sremskih Karlovaca gde Poljoprivredni fakultet ima ogledno dobro, uviđamo da je veća godišnja temperatura, kao i količina padavina, ali to povećanje nije ravnomerno raspoređeno. Prema podacima kojima raspolažemo, znatno se povećava količina padavina u vreme cvetanja, što može imati negativan efekat na vinovu lozu. Zbog toga smo imali velike probleme ove godine. Značajno povećanje temperature, za oko dva do dva i po stepena Celzijusa, beleži se u julu i avgustu u odnosu na neke proseke, što je veoma veliki skok. Septembar u proseku ima veću količinu padavina, a temperature su kakve su bile i ranije - kaže Ivanišević.

Sasvim opravdano postavlja se pitanje kako reagovati u takvim izmenjenim klimatskim okolnostima i kakva sudbina zbog toga može da zadesi vinogradarstvo. Ivanišević kaže da promene u agrotehnici i u načinu gajenja loze mogu biti odgovor na takvo pitanje. Navodnjavanje u vinogradarstvu kada je o vinskim sortama reč postaje potreba, naročito u julu, pa i početkom avgusta. Upotreba protivgradnih mreža takođe, posebno tamo gde se iz godine u godinu javlja grad. Jedino, kaže Ivanišević, kada se govori o olujnim nepogodama, ne postoji odgovarajući odgovor, osim da potpora mora biti kvalitetno postavljena, pri čemu su drveni i betonski stubovi bolji od onih načinjenih od drugih materijala.

- Potpuno izvesna jeste promena sortimenta. Fruška gora jeste područje za crne vinske sorte do druge epohe zrenja, dok od belih mogu da se sade i one do treće epohe, ali se to polako menja. Pre 20 do 30 godina bila je dobro, možda i idealno podneblje za sorte poput traminca, sovinjon blana, međutim, sada se one pomeraju na sever ili na ekspozicije koje nisu tipično, u vinogradarskom smislu reči, prema suncu. Neke sorte koje ranije nismo gajili ovde sada su dosta zastupljene poput kaberne sovinjona. Sortiment se polako menja, neće te promene ići brzo, ali u svakom smislu su neminovne - napominje Ivanišević.

Sagovornik Dnevnika podseća na to da je vinova loza poznata kao biljka koja dobro podnosi ekstremne uslove, pre svega sušu i visoke temperature, ali do određene granice.

- Na temperaturama višim od 35–38 stepeni Celzijusa fotosinteza se značajno usporava, čak i prestaje, tako da nema produkcije organske materije. Vinova loza dobro podnosi sušu, mnogo bolje nego sve gajene biljke, ali i ona mora imati u određenim periodima dovoljno vode. Problematična kod vinove loze jeste osetljivost na niske zimske temprature. Zime jesu toplije nego što su bile, ali je češća pojava i rizik od ekstremno niskih temperatura. To moramo imati na umu i biti vrlo oprezni kada budemo uvodili nove sorte. Imajući u vidu klimatske promene, sigurno je da novostvorene sorte imaju veliki, i tek će imati veliki značaj u budućnosti. To su sorte otporne na gljivične bolesti i niske zimske tempreture, kakve su stvorene kod nas na Departmanu. Poslednjih godina one i u Evropi postaju trend i vinogradari se sve više okreću prema njima - objašnjava prof. Ivanišević.

Kada je reč o poteškoćama koje prate ovu granu poljoprivrede, Ivanišević dodaje da to nisu samo klimatske promene, i navodi ograničavanje i zabranu upotrebe pesticida. Propisa za njihovu upotrebu, koji važe na nivou EU, pridržavaju se i vinogradari u Srbiji, ali se najavljuje zabrana korišćenja u blizini naseljenih mesta, i u tom slučaju, smatra, vinogradarstvo će biti ozbiljno uzdrmano.

– Novostvorene sorte i one otporne na gljivične bolesti će još više dobiti na značaju u tom slučaju, ali ni one nisu adkevatan odgovor ako se potpunio zabrane pesticidi – ističe Ivanišević i dodaje da je dosta izazovan period pred nama:

- U ranijim periodima oplemenjivanja akcenat je bio na stvaranju sorti otpornijih na niske zimske temperature, što jeste i sada aktuelno, i gljivične bolesti, ali i sorte koje će nakupljati više šećera i eventualno ranije sazrevati. Promene su takve da će nam trebati sorte koje će nakupljati manje, ali dovoljno šećera, i koje će možda malo kasnije sazrevati. Ima već takvih i to možda jeste dobitno rešenje. Primer je sorta morava nastala kod nas, koja se izuzetno raširila po Srbiji, pa i šire. Ona jeste sorta budućnosti. Ali ne treba zaboraviti da se tržište i navike potrošača takođe menjaju.