Sjaj Kule na Gardošu - Zdanje iz 1896. ponovo otvoreno za turiste

(Zemun)

Sa pogledom koji puca na jedan od najlepših dunavskih pejsaža, Kula na Gardošu izgrađena je pre više od stotinu godina, kako bi ponosno obeležila najjužniju tačku ugarskog carstva. Budući da je visoka 36 metara velelepnu građevinu na srednjovekovnoj tvrđavi su kao osmatračnicu decenijama kasnije koristili i zemunski vatrogasci. Zatim je postala sramota ovog grada – istorijsko zdanje, a stecište beskućnika i narkomana.

Zahvaljujući entuzijazmu likovnog umetnika fotografije Đorđa Čubrila, uz pomoć donatora, opštinske i gradske vlasti, deo kule je 2007. godine obnovljen i ponovo uvršten u turističke atrakcije srpske prestonice. Čubrilovom izložbom "Sjaj Beograda u Zemunu" dragoceno zdanje iz 1896. sinoć je ponovo otvorilo vrata za turiste, a danas će, kako najavljuje umetnik i zakupac kule, raskriliti vrata svog čuvenog vidikovca.

Obilazak postavke, koja sadrži eksponate na kojima su ovekovečene najznačajnije prestoničke građevine, osvetljene poslednjih godina dekorativnom rasvetom, besplatan je, dok će ulazak na vidikovac posetioci plaćati 150 dinara.

Prikupljeni novac, kako najavljuje, osim za održavanje zdanja, biće namenjen za besplatnu školicu dizajna i fotografije za učenike od petog do osmog razreda.

– Vidikovac će biti otvoren od 11 do 13 časova i od 16 do 19 sati. Prikupljamo dokumenta za nastavak arheoloških istraživanja u podnožju kule, gde su lane pronađena dva najstarija Zemunca, odnosno posmrtni ostaci iz trećeg veka nove ere. Od kada sam zakupio prostor i sa prijateljima pokrenuo uređenje kule, uloženo je oko 70.000 evra, a opština Zemun nam je pomogla sa 3.000.000 dinara. Taj novac je, između ostalog, utrošen za čišćenje grafita i zastakljivanje prozora. Kada sam prvi put kao zakupac ušao u kulu ona je bila toliko ruinirana da je predstavljala sramotu za ceo grad. Nije bilo ni mokrog čvora, a neko je čak uspeo da ukrade i gromobrane – priseća se Čubrilo, koji je inače, odrastao u kući udaljenoj pedesetak metara od kule.

Deo novca pribavlja i kompenzacijom, tako što nekoj inostranoj firmi koja se bavi građevinom uradi katalog, a oni za uzvrat oprave deo krova na Gardoš kuli ili odvod za kišnicu sa platoa.

– Mislim da ambijentalna celina kao što je zemunsko ribarsko naselje nije nigde u svetu sačuvana, sem možda Sent Andreji u Mađarskoj. Kada bude izrađen pristan za putničke brodove, ovo će biti destinacija koja će moći da stoji rame uz rame sa evropskim turističkim centrima. Snimao sam po Nemačkoj dve godine, obilazio sam i još neke gradove na Dunavu. Oni nemaju ni 3% onoga što Gardoš ima, a dođe im šest miliona turista godišnje – istakao je Čubrilo.

Dok taj i toliki talas gostiju ne zapljusne Gardoš, trebalo bi uraditi još štošta. Kao i za sve ostalo, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture dao je odobrenje za projekat dekorativne rasvete. Sada se čeka trenutak kada će Grad moći da izdvoji novac. Čubrilo kaže da je u pitanju suma od oko 60.000 EUR.

– Uredio sam podrum, prizemlje gde je galerija, vidikovac, obnovio kamen na fasadi oko kule. Još moramo da potpuno obnovimo krovove, okrečimo fasadu, zato jurimo donatore – nabraja Čubrilo.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 27.04.2011.)