Štednja ili obveznice - Šta je trenutno isplativija investicija?

Podizanje referentnih kamatnih stopa centralnih banaka u borbi protiv inflacije nije dovelo samo do poskupljenja kredita – jedna od posledica je i povećanje kamata na štednju, pa domaće banke beleže rast interesovanja klijenata uz koje su ponudile atraktivniji prinos nego pre pola godine. Sa druge strane, porasli su i prinosi na državne obveznice, koje takođe mogu da kupe i fizička lica.

Partner u WM Equity Partners Milan Marinković odgovara na pitanje koja investicija je trenutno povoljnija – ulaganje u štednju ili državne obveznice?

Marinković ističe da se pod štednjom obično misli na depozite u bankama, ali da taj pojam u širem smislu obuhvata i druge niskorizične novčane investicije na kraći ili srednji rok tako da se, kako kaže, slobodno može reći da je kupovina državnih obveznica takođe oblik štednje.

Naglašava i da je domaći bankarski sektor stabilan i da je rizik štednje u domaćim bankama za sada veoma nizak, a da isto važi i za državu, jer smo svedoci rasta kreditnog rejtinga i pada kreditnog rizika.

- Ipak, moramo konstatovati da živimo u veoma izazovnom ekonomskom okruženju za štednju. Štediša ne gleda samo koliko je novca zaradio od kamate, već koliko realno dobara i usluga može sebi da priušti sa zarađenom količinom novca. Zvaničan podatak Narodne banke Srbije je da je inflacija u decembru 2022. godine iznosila 15,1 odsto. Dakle, neko ko je prethodne godine štedeo sa kamatom od pet odsto jeste zaradio novac, ali je u realnim okvirima izgubio oko 10% vrednosti, jer za svoj ‘okamaćeni’ novac sada može kupiti deset odsto manje istih roba i usluga nego lane. Zato se postavlja logično pitanje – da li je takva štednja uopšte imala smisla? - ukazao je Marinković.

Upravo takvo nepovoljno stanje, podseća, utiče na monetarne vlasti mnogih zemalja, uključujući i Srbiju, da preduzmu ozbiljne mere usmerene ka ublažavanju inflacije, a povećanja kamatnih stopa indirektno destimulišu potrošnju.

- U takvim okolnostima teško je reći šta je povoljnije, štednja u bankama ili državne obveznice. Prema kriterijumu prinosa nema velike razlike, i jedna i druga investicija će vam godišnje doneti oko 2,5% prinosa u evrima ili oko pet odsto u dinarima. Prema kriterijumu rizika, takođe nema dramatične razlike. Kreditni rizici države i njenog bankarskog sektora su povezani, jer su deo istog sistema, tako da je poređenje možda i suvišno - objašnjava Marinković.

Iz perspektive dostupnosti, prema njegovom mišljenju, štednja u bankama u određenoj meri ima prednost.

- Oročavanje štednje može se realizovati ‘na klik’, preko e-banking aplikacije ili na šalteru, a u nuždi se sredstva mogu razoročiti i povući na isti brz i efikasan način. Sa druge strane, kupovina i prodaja obveznica je nešto kompleksniji posao koji uključuje angažovanje i brokera i banke, otvaranje računa hartija od vrednosti i namenskih računa za novac, kao i proces davanja naloga. Jednom rečju, više papira i posla - kaže Marinković.

Konačno, ali daleko od toga da je najmanje bitno, treba uzeti u obzir i poreski aspekt.

- Iz poreske perspektive ulaganje u državne obveznice ima tu prednost da je oslobođeno poreza, dok se kod štednje u bankama oslobođenje odnosi samo na štednju u dinarima. Na prinose na štednju u evrima, država zadržava 15% od iznosa koji je štediša zaradio - podseća Marinković.

Otkriva i kakav proizvod smatra idealnim za štednju u ovom trenutku.

- Idealan proizvod bi bila državna obveznica nominovana u dinarima, sa kamatom koja je za tri do četiri procentna poena veća od očekivane stope inflacije, a dostupna ‘na klik’. Takva obveznica predstavljala bi idealan instrument štednje za građane - zaključio je Marinković za Biznis.rs.

WM Equity Partners doo Beograd

Milan Marinković

državne obveznice

ulaganje u obveznice

povećanje referentnih kamata

kamate na štednju