Uljani mak: Gaji ga u Vojvodini, a prodaje u Češkoj i Slovačkoj

Prehrambeni, odnosno uljani mak može biti itekako isplativa ratarska kultura, kojoj ako se posveti vreme i pažnja, može odlično nagraditi svakog domaćina. Šta može posavetovati dugogodišnji proizvođač iz Padine Mihal Hromčik koji je u ovom poslu preko 20 godina.

Iako ne tako česta kultura u setvenoj strukturi naše zemlje, uljanim odnosno prehrambenim makom se ipak bavi nekolicina poljopivednih gazdinstava u Vojvodini. Kod nas je zaveden kao "ostalo industrijsko bilje", tako da, što se tiče nekakvih rigoroznih kontrola kvaliteta prinosa i svih pratećih radnji, od prskanja do prihrane, uglavnom - nema.

Sagovornik Agrokluba Mihal Homčik iz Padine otkrio je nešto više o tome kako izgleda njegovo iskustvo u radu sa ovim biljem. Ove godine je požnjeo oko 13 ha, a naredne godine planira da ga zaseje na istu povšinu. Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i korisnik je subvencija za poljoprivrednike.

- Po standardima EU postoji prehrambeni i industrijski mak. Razlike između ova dva tipa je isključivo u koncentraciji morfijuma. Sorte koje se seju za industrijski imaju nešto veću koncentraciju morfijuma jer se gaje u farmaceutske svrhe - kaže Homčik otkrivajući da u Slovačkoj i Češkoj ni ne možeš sejati industrijski ako za to nisi registrovan, dodajući da on seje isključivo prehrambeni.

- Česi i Slovaci su najveći svetski proizvođači ovog maka, tako da uzimamo seme od njih, doduše ne svake godine jer je to za naše uslove, dosta skupo te smo stoga mi napravili svoju varijantu za setvu - objašnjava patinski ratar kako umesto da kupuju originalno seme svake godine, jedne godine uzmu seme od biljaka iz originalnog semena odnosno prvu reprodukciju i da to seju.

Originalno seme iz Češke ili Slovačke uzimaju svake druge godine jer ne može da se seje druga reprodukcija po strogim standardima EU.

- Postoje dve sorte uljanog maka sa kojima radim - prolećna i jesenja sorta. Polećna ima cvetove jarko ružičaste do nežno ljubičaste boje dok jesenja sorta daje biljke belih cvetova - objašnjava Hromčik, uglavnom odlučujući se za prolećne sorte ljubičastih latica.

- Kod nas sve može, jer ne postoji nikakva regulativa što se tiče kvaliteta prinosa. To u Češkoj i Slovačkoj gde naš rod prodajemo - nije slučaj. Stroga kontrola i visoki standardi koji naši otkupljivači u Trnavi u Slovačkoj postavljaju, meni kao proizvođaču ne dozvoljaju da imam loš kvalitet roda - prosto, neću ga prodati - pojašnjava sagovornik Agrokluba i dodaje kako se po slovačkim standardima mora voditi računa o dozvoljenim količinama i vrsti pesticida kojim se mak tretira.

Što se tiče biljnih bolesti i parazita kojima je uljani mak podložan, treba obratiti pažnju na plamenjaču i cerkosporu.

- To se, do skoro, nije znalo jer se nisu sejale tolike površine, a mak se brao ručno. Na primer, kada su se nekada sejale domaće sorte, mak se nije prskao - kaže Hončik, dodajući da to nije slučaj danas jer je odnos odkupne cene roda i dnevnica pomoćnika skoro pa jednaka nuli, te se od prakse ručne berbe odustalo, angažovani su kombajni i sve radi mehanizacija, samim tim su se i površine pod ovom kulturum uvećale.

Izgubilo se na kvalitetu, ali otkupna cena roda diktira kako će se raditi.

- O ovome sam više saznao jer sam stupio u kontakt sa poizvođačima u Slovačkoj, koji su drugi po veličini u svetu, odmah iza Češke i na njihovim seminarima i brojnim predavanjima koje su organizovali preko zime sam naučio mnogo toga "od setve do žetve" što bi se reklo - priseća se padinski ratar dodajući da je sve što je naučio, podelio sa svim zainteresovanim lokalnim proizvođačima.

Tako je, kako prenosi Agroklub, sam napravio specijalnu mehanizaciju za pročišćavanje maka.