Može li inflacija ponovo, kao u Jugoslaviji, da nam "pojede" kredite?

Ljudi ne vole inflaciju jer im izjeda ušteđevinu i smanjuje kupovnu moć, a posebno jer više pogađa siromašne nego bogate. Međutim, generacije koje su se kućile osamdesetih godina prošlog veka sećaju se i njene "dobre" strane - kako im je pomogla da otplate kredite za izgradnju kuće, za kupovinu i opremanje stana. Ljudi često kažu da je inflacija "pojela" kredite. Marko Pahor, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, rasvetljava tadašnja inflatorna dešavanja i odgovara na pitanje da li to može da se desi i danas?

Priča o jugoslovenskoj inflaciji počela je sedamdesetih godina prošlog veka, kaže Marko Pahor, redovni profesor i istraživač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.

- U to vreme, zbog obilja novca na svetskim tržištima, otvorilo se tržište zajmova i za zemlje u razvoju i kreditno ograničene, uključujući i Jugoslaviju. U drugoj polovini 1970-ih spoljni dug Jugoslavije porastao je sa oko 5 na 20 mlrd USD. Veliki deo ovog spoljnog duga je pretvoren u kredite stanovništvu - podseća Pahor.

Inflacija je tih godina bila negde između 20 i 25%, što je mnogo više od današnjih 10%. Osamdesetih godina, kako objašnjava profesor, počela je spirala inflacije. Godine 1982. godišnja inflacija je bila već 40%, 1987. bila je 170%, a 1989. već više od hiljadu odsto.

Bankarski krediti su odobravani uz fiksnu kamatu, što je značilo da neko ko je uzeo kredit od 10.000 EUR realno duguje još 1.000 EUR posle isteka prve godine, objašnjava Pahor.

- Kamatne stope su bile fiksne, oko 25%, tako da je inflacija zapravo "pojela" dug - dodaje sagovornik N1.

Država je onda 1987. zahtevala od preduzeća i banaka da uvedu revalorizaciju, što je značilo da je iznos neotplaćene glavnice usklađen sa inflacijom. Inflacija je, dakle, pojela uglavnom kredite sa fiksnom kamatnom stopom uzete pre 1987. Revalorizacija je kasnije nekima učinila kredite znatno skupljim, tako da im je na kraju čak i država pomogla da otplate dug.

Priča se, donekle, danas ponavlja, ali u mnogo manjem obimu, kaže Pahor.

- Mnogi krediti poslednjih godina su odobravani sa niskim fiksnim kamatama, čak ispod 2%. Inflacija je i prošle i ove godine bila znatno veća, pa realna vrednost duga pada. Ko ima kredit ima koristi od inflacije, ali daleko od one mere u kojoj se to dešavalo u Jugoslaviji osamdesetih godina - ističe profesor iz Ljubljane.

Prema njegovom mišljenju, ne treba očekivati da će Evropska centralna banka (ECB) i druge zapadne centralne banke dugo dozvoliti dvocifrenu inflaciju.

- Čak su i posvećenost i kredibilitet centralnih banaka danas veći nego 1980-ih, pa se ne očekuje veća devalvacija kredita. Ovde treba napomenuti da ECB, čiji je glavni zadatak stabilnost cena, poslednjih meseci pokušava da obuzda inflaciju podizanjem kamatnih stopa. Savet ECB je u četvrtak podigao sve tri ključne kamatne stope za 0,75 procentnih poena, a guverner Banke Slovenije Boštjan Vasle rekao je u petak da očekuje dalja povećanja - kaže Pahor.

On je ponovio da je "cilj članova Saveta ECB da se inflacija stabilizuje na 2% na srednji rok". I dodao da, ako su u početku inflaciju pokretale veće cene energenata i hrane, sada je pokreće povećanje plata.

Evropska centralna banka

ECB

Savjet ECB

Ekonomski fakultet Ljubljana

Univerzitet u Ljubljani

Banka Slovenije

Marko Pahor

Boštjan Vasle

inflacija

stopa inflacije

poskupljenja

kamate

kamatne stope

rast kamatnih stopa

rata kredita

otplata kredita