Šljiva putuje u Evropu, ali ne i u Rusiju - Zašto?

Šljiva u zasadima oko Topole definitivno dominira pored vinove loze. Razloga za njeno gajenje je puno, a najviše zbog različitih mogućnosti prerade. Ipak, kao i svako voće sa ovog podneblja najveće količine se plasiraju u svežem stanju i očekivanja poljoprivrednika su da tada dobiju najbolju cenu i ujedno najbrži obrt novca. Međutim, cena ove godine nije opravdala njihova očekivanja bar ne kasnijih sorti.

- Rana je imala solidnu cenu oko 80 dinara i lepotica je dobro prošla, krenuli smo sa 55 dinara i kupovali na kraju po 40 dinara za kilogram u zadnjoj sedmici. To su bile dobre cene i izvukli smo veće količine, vrlo malo gradobitne je otišlo u industriju. Cena je generalno ove godine dosta niska ja razlog ne znam. Svi troškovi su skočili, nafta, đubrivo, ambalaža, radna snaga, ali zakon ponude i potražnje se pokazao u pravom svetlu - kaže Momčilo Vasiljević iz Gornje Trnave, otkupljivač i voćar.

- Stenlej je prošle godine bio od 50 do 60 dinara - sada je od 35 do 45. Mi plaćamo 42 dinara i nadamo se da ćemo sa tom cenom i da završimo - napominje on.

On ističe da ponude ima, količine su zadovoljavajuće, kvalitet takođe ali je potražnja slaba. Najveće količine šljive iz ove hladnjače putuju na evropsko tržište i ohrabruje podatak da interesovanja ima.

- Roba uglavnom ide za Sloveniju, Italiju, Hrvatsku, Rusije nema - sadnice iz Srbije su išle tamo, sada je to stiglo na rod i oni nemaju interesovanja da nabavljaju šljive od nas. Rusi i Poljaci su imali interesa za ranu šljivu, lepoticu. Sada trenutno izvozimo za Evropu - priča Vasiljević.

Vasiljević naglašava da njegovi kupci traže kvalitet, toga sa ovog područja ne nedostaje pa su sve količine lako plasirane za inostrano tržište.

- Iza naših voćara je teška godina, u par navrata smo imali grad, obilnu kišu, vetar. Srećom sve je to bilo ranije od berbe, manjim delom je zakačilo te prve sorte kada su stigle za berbu. Naši kupci su imali razumevanja, nisu bili strogi pa su tolerisali manja oštećenja, sitnije peckice od grada tako da je to u velikoj meri ohrabrilo naše proizvođače da ne klonu duhom i da oberu celokupne količine koje su imali - navodi Vasiljević.

Pored otkupa ovaj domaćin je i uzgajivač ovog voća pa naglašava da se ono može iskoristiti na razne načine, s toga niža cena ne treba da razočara voćare i treba da nastave i dalje da gaje i ulažu u svoje šljivike.

- Naravno da je najbolje plasirati je na inostrano tržište i to po najboljoj mogućoj ceni. Međutim, ne možemo mnogo uticati na to, tako da ne treba očajavati, ako se ne proda tako, može se preraditi na sopstvenom imanju, ispeći u rakiju, osušiti, prodati na našem tržištu, uvek postoji način da se roba proda, za šljivu nema zime - misljenja je Vasiljević.

Pored raznih mogućnosti prerade, šljiva je izuzetno zdravo voće. Na našim prostorima prisutna je od davnina i prema rečima stručnjaka do sada je proizvedeno preko 2.000 sorti.

Berba šljive i otkup u selima oko Topole polako se privode kraju. Cena ovog voća niža je od očekivane ali ipak izvoz za evropsko tržište je po planu pa će voćari iako po nižoj ceni bar imati kome da prodaju svoje plodove, prenosi portal Agro klub.