Beogradski Institut za razvoj i inovacije predlažio finansijske olakšice za majke

Kako je objašnjeno na konferenciji "I mame imaju pravo!", u prvoj godini subvencionisanje doprinosa bi iznosilo 65%, u drugoj 60% i u trećoj 50%.

- Višestruki pozitivni efekti koji se očekuju od ove mere jesu dugoročno zadržavanje posla majki, podsticaj za zapošljavanje onih koje su pre porođaja bile nezaposlene, smanjenje finansijske zavisnosti majki i mogućnost njihovog karijernog razvoja. Osim toga, predložena mera pogoduje i preduzećima, čiji troškovi poslovanja će se smanjiti - navodi se u saopštenju.

Dugoročno, predložena mera će imati višestruki efekat na privredu zemlje - najpre kroz porast zaposlenosti majki i smanjenje ukupne nezaposlenosti, zatim kroz podršku opstanku mikro, malih i srednjih preduzeća koja su stub privrede.

- Konačno, ova mera mogla bi dovesti i do rasta nataliteta, što je posebno važno, imajući u vidu da je stopa fertiliteta u Srbiji svega 1,48, a poslednjih godina beležimo i rekordni negativan prirodni priraštaj - objasnili su iz Instituta.

Ovaj predlog mera oslanja se na sličnu politiku koju je Vlada Republike Srbije uvela za novo zapošljavanje kvalifikovanih lica, koja se pokazala veoma korisnom.

- Pozitivni efekti ovog predloga jesu trogodišnja zaštita od gubitka posla, pozitivan uticaj na žensko preduzetništvo, povećanje obima radne snage, unapređenje položaja žena na tržištu rada, smanjenje jaza u platama i "kazne za materinstvo" (fenomen razlike u visini plata između žena koje imaju decu i onih koje nemaju), te smanjenje siromaštva i pozitivan uticaj na BDP - rekao je Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije.

Jevtović je predstavio analizu koliko novca Vlada Republike Srbije treba da izdvoji za ovu meru. Po računici Instituta, poreske olakšice na zarade majki koštale bi državu u prvoj godini 92 miliona evra, u drugoj 194 miliona a u trećoj godini 298,1 milion evra.

- Poređenja radi, i najskuplji scenario je za 30% (oko 60 mil EUR) skuplji od toga šta je izdvojeno time što je dva puta dato po 100 eura mlađima od 30 godina. A ovoga puta u pitanju nije kratkoročna, već mera koja dugoročno može da donese izuzetne efekte. Konkretno, ove subvencije predstavljaju otprilike 0,5 procenata ukupnog BDP-a Srbije - rekao je Jevtović.

Ukazao je da je u Srbiji za prostu reprodukciju stanovništva neophodna stopa fertiliteta od 2,1% odsto a ona je sada 1,48%.

Predstavnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Jovana Stanar Vuković istakla je da ekonomske mere nisu dovoljne da bi se popravio položaj žena na tržištu rada.

- Mi smo i dalje patrijahalno društvo u kojem i postoje stereotipi, predrasude i ideje o podređenosti i nadređenosti polova i rodnih uloga. Najveći broj žena je diskriminisan u procesu rada i zapošljavanja ili na samom tržištu rada, to je najčešće zato što postoje i dalje predrasude i stereotipi o tome da će neka biti manje produktivna zato što je majka - rekla je Stanar Vuković.

Pomoćnica ministra za brigu o porodici Aleksandra Čamagić je kazala da je dobra vest da u Srbiji u prva dva meseca ove godine rast novorođene dece bio 6,8% i da se od oktobra prošle godine iz meseca u mesec beleži rast broja novorođenih.

Po podacima udruženja "Mame su zakon", trećina žena od oko 60.000 žena, koliko ih se u Srbiji godišnje porodi, je nezaposlena ili ekonomski neaktivna.

Projekat I mame imaju pravo! podržala je Fondacija za otvoreno društvo.

Položaj majki na tržištu rada veoma je nezavidan: od 63.975 žena koje su donele dete na svet, čak trećina njih bila je bez posla i bilo kakvih primanja u trenutku rođenja bebe, dok tek polovina ima stalno zaposlenje - ostale ili rade "na crno" ili su povremeno angažovane u privremenim poslovima. Dalje, više od 60% zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra.

Među zaposlenim porodiljama, manje od 1.000 bilo je na rukovodećim i menadžerskim pozicijama - više od toga bilo je studentkinja koje su donele dete na svet.

One koje su zaposlene, po završetku odsustva radi nege deteta čekaju brojni izazovi - veliki broj zaposlenih na određeno vreme posao sa istekom porodiljskog više nemaju; stalno zaposlene često bivaju degradirane i nude im se smanjene plate, čime im se suptilno stavlja do znanja da su nepoželjne i da je za njih najbolje da posao potraže na drugom mestu. Problemi majki preduzetnica su već dobro poznati - imaju opciju ili da zamrznu svoju firmu i ne privređuju, ili da prebace upravljanje na nekog drugog i za njega dalje plaćaju porez i doprinose.