Instituti će sami zarađivati za plate - Najavljena reforma naučnoistraživačkih organizacija

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija objavilo je da je raspisalo konkurs za izbor eksperta za reformu naučno-istraživačkih organizacija u zemlji. Nakon nekih pokušaja ranijih vlasti da uz angažovanje eksperata ne baš uspešno oporave Srbiju, ali i skorašnje transformacije pojedinih instituta, kao što je Jaroslav Černi, koje su izazvale negodovanje mnogih iz akademskog sveta, deo javnosti odmah se zapitao šta ovaj konkurs i izbor znače. U ministarstvu su podvukli da je on organizovan u okviru Projekta akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji (SAIGE). Projekat se finansira zajmom Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a podržava unapređivanje kapaciteta i rada naučno-istraživačkih instituta.

Projekat neuobičajenog naziva SAIGE podupire naučnu zajednicu kroz programe finansiranja nauke i istraživanja, kao i inovativna privredna društava u ranoj fazi razvoja. Među naučnicima, koji i te kako umeju da ukažu na propuste u istraživačkoj zajednici, Politika saznaje da je u pitanju projekat transformacije naučnih instituta u kome su mnoge ustanove bar već godinu dana, a na primer Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, na čijem čelu je donedavno bila ministarka Jelena Begović, i duže.

– Suština transformacije jeste da naučni instituti u Srbiji finansijski ne zavise više samo od ministarstva, već da postanu sami sebi dovoljni za opstanak. To porazumeva da se tamošnji naučnici više ne bave samo osnovnim naučnim istraživanjima, već i da sarađuju sa privatnim sektorom. Da razvijaju uslužne delatnosti, druge kompanije, inovacije, patente i učestvuju u međunarodnim projektima koji ka tome vode. Proces podrazumeva obuke, usavršavanja, dovođenja stranih stručnjaka, ali i odlaske naših naučnika vani radi upućivanja u pomenutu transformaciju, sa vrednovanjima koja će da je prate – pojasnio je Politikin izvor ukratko suštinu transformacije kojom će, očigledno, rukovoditi budući ekspert za reformu naučno-istraživačkih organizacija.

A kao primer srpskog instituta koji se dobro bori i na domaćem i na svetskom tržištu, na kome "zahvaljujući sopstvenim snagama 90% " učestvuje, Begovićeva je navela Institut Mihajlo Pupin, naglasivši da je jedan od vodećih kod nas i da ga država mora čuvati i ulagati u njega i srodne ustanove.

– Ono što treba da pojačamo jeste mladi kadar koji treba da se obučava, školuje i dobije mesto na ovakvim institutima – rekla je Begovićeva i dodala da pomenuta ustanova može da doprinese ostanku mladih naučnika u zemlji, ali i privlačenju uspešnih međunarodnih stručnjaka.