Godišnja zarada oko 100.000 EUR - U selu Dragačica nadomak Guče završena izgradnja prve elektrane na biomasu

Milan Filipović (Foto: lična arhiva)

Prva mini termoelektrana na biomasu otvorena je u selu Dragačica nadomak Čačka. Digestor kapaciteta 600 m3 godišnje i nominalne snage 75 kw na sat kao gorivo koristiće kukuruznu silažu.

Ova elektrana trošiće godišnje oko 1.500 tona biomase. Ono što je posebno važno je da pored osnovnog izlaza iz sistema, elektrana kao nus proizvod daje i 400.000 litara zemlje za cveće i oko 1.000.000 litara tečnosti za đubrenje njiva.

- Elektrana je tehnološki vrlo jednostavno rešenje: ima skladišni deo, deo za proizvodnju biogasa i deo za proizvodnju električne energije – kaže vlasnik elektrane Milan Filipović.
Filipović, koji je po struci inženjer mašinstva, sam je projektovao ovaj sistem.

Izduvni gasovi imaju temperaturu od oko 500 stepeni što se sistemom prostog toplovoda može upotrebiti za grejanje etnosela koje domaćin pravi na stotinak metara od postrojenja. Po tehnologiji, predviđen je period od 120 dana od punjenja do prve struje. Sav gas koji se proizvede ide u potrošnju, a gasni motor je proizvod "Skanie".

Ne pronalazim rupu na saksiji

S obzirom na činjenicu da je elektrana podignuta u brdovitom predelu, gde su parcele pod kukuruzom malih površina, postavlja se pitanje da li se Filipović dobro proračunao:

- Meni nije trebalo da se mnogo preračunavam. Ovo je samo trebalo prepisati iz celog sveta. Nemačka ima negde oko 6.000 ovakvih elektrana, Austrija oko 1.200, Mađarska 200, zašto onda i mi ne bi imali. Mi ne treba da otkrivamo rupu na saksiji, već da uzmemo pravu saksiju.

Kako za "eKapiju" kaže Milan Filipović, u izgradnju elektrane uloženo je oko 200.000 EUR, od čega je 25.000 obezbeđeno iz kredita Fonda za razvoj, a ostalo su finansirali sopstvenim sredstvima.

Prema podacima Filipovića, cena ovakvog objekta na svetskom tržištu je od 660.000 do 1 mil EUR.

Da mu je neko pre desetak godina rekao da će se u njegovom rodnom selu u blizini Lučana proizvoditi električna energija, Filipović bi mu odgovorio "da je lud".

- Činilo se kao nemoguće. Ali kada je već usvojen zakon o feed in tarifama, to je postalo realno i isplativo.

Naime, usvajanjem zakona o feed in tarifama, država se obavezala na otkup alternativne energije do 2012. godine. Za 1 kwh država plaća 16 evrocenti. Filipovićeva elektrana za godinu dana može da proizvede 6.000 kwh, tako da je njegov prihod na godišnjem nivou, samo od električne energije, 96.000 EUR.

A šta kaže država?

(Milan Filipović i Željko Radošević)

Elektranu je otvorio držani sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Željko Radošević, koji je istakao značaj proizvodnje električne i toplotne energije korišćenjem biomase.

Radošević kaže da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo značaj promocije korišćenja obnovljivih izvora energije, tako da se planira i izrada odgovarajućih podzakonskih akata u cilju efikasnijeg korišćenja biomase.

- Srbija ima potencijal od oko 12,5 miliona tona biomase, najvećim delom u poljoprivredi. Do kraja 2012. godine u planu je da se na ovaj način proizvodi za 7,7% više električne energije, što bi bilo dovoljno za oko 175.000 domaćinstava - rekao je Radošević.

Time će se povećati mogućnosti poljoprivrednim proizvođačima u ostvarivanju dodatnih prihoda i omogućiti ekpsploatacija i manje vrednih zemljišta u proizvodnji energetskih kultura.

Kooperanti

Biomasa, koju smo imali prilike da vidimo u Dragačici, sakupljena je sa 17 ha, što je dovoljno da elektrana neometano radi do proleća.

Cena biomase iznosi 25 EUR za tonu silaže doterano na vagu. Zarada poljoprivrednih proizvođača bi u tom slučaju bila 1.200 EUR po hektaru kukuruzne silaže. Zbog kraćeg vegetativnog perioda u ovom kraju moguće je raditi dve setve godišnje, kukuruz pa stočni grašak ili ječam. Obe kulture se mogu koristiti za biomasu.

To je velika šansa i za poljoprivrednike tog kraja. Međutim, s obzirom na to da ljudi uglavnom imaju male parcele, Filipović učestvuje i u sufinansiranju proizvodnje kukuruza.

Planovi

Ubeđen u isplativost svog projekta, Filipović za naš portal kaže da, ukoliko bi obezbedio povoljan kredit, već sutra bi počeo da gradi još jednu elektranu, bez obzira što "sijalica iz ove prve još nije zasijala".

A na pitanje kad očekuje da će mu se vratiti uloženi novac, u šali kaže:

- Ne mora ni da se vrati. Nisam prodao očevinu da bih je izgradio, pa da žalim.

Apartmani u etnodomaćinstvu

Milan Filipović je na svom imanju izgradio i etnodomaćinstvo, koje je započeo pre pet godina. Za sada ima sedam apartmana, za koje je koristio isključivo stare konstrukcije.

- Cela porodica, supruga i troje dece uključeni su u posao. Svaki slobodan trenutak provodimo u Dragačici, a našu ideju o seoskom turizmu prihvatili su još neki meštani - kaže Filipović.

J.Đ.