Arilje je i dalje "srpski Mančester"

Opština Arilje, sa 17.000 stanovnika, jedna je od retkih koja zapošljava čak 2.000 ljudi u malim i srednjim tekstilnim preduzećima. U Arilju je sedamdesetih godina prošlog stoleća privatno preduzetništvo zaživelo, a uskoro je ova opština bila poznata kao "srpski Mančester" zahvaljujući razvoju tekstilne industrije. Tako su danas od 1.000 preduzetnika 120 tekstilne firme i radnje.

- Arilje je i danas srpski Mančerster što se tiče tekstilne industrije, koja je na visokom nivou, i po pitanju prihoda u opštinskom budžetu. Na teritoriji opštine ima više od 100 firmi koje zapošljavaju 2.000 radnika ne samo iz Arilja već i iz Užica, Lučana, Ivanjice i Požege. To je dokaz da je radne snage u tekstilnoj industriji sve manje - kaže za Tanjug predsednik opštine Arilje Predrag Maslar. Ariljski tekstilci postali su krojači svog biznisa prvo u malim porodičnim radionica.

Vlasnik Miteksa u Arilju Milan Radovanović kaže da su i oni počeli kao mala zanatska radnja.

- Kreće se sa jednim, dva radnika iz porodice, a onda kako se posao širi zapošljava se više radnika. Mi smo počeli kao zanatska radnja, a danas, posle 30 godina rada, imamo više od 70 radnika. Radna snaga je bitna u svakom kolektivu, osnov da možete dobro da funkcionišete. Imamo nameru da se dalje kadrovski i tehnički osposobljavamo, jer samo tako možemo pratiti trendove savremene proizvodnje tekstila u svetu - priča za Tanjug Radovanović.

Ističe da su ariljski tekstilci preživeli bezbroj kriza i opstali.

- Tokom pandemije korona virusa počeli smo da proizvodimo pleteninu koja je obrađena jonima srebra i 'virus blokom'. Svetska ekonomska kriza posebno se odrazila na tekstilnu industriju. Poskupeo je transport i nabavka sirovina, došlo je do skoka cena. Ali, opstali smo devedesetih, pa ćemo i sad - naglašava Radovanović.

Preduzeće Stefan postoji takođe 30 godina, a njegov generalni direktor Milutin Stefanović ističe da su tekstilci u Arilju vredni, ali i prilagodljivi datim situacijama.

- Prošle godine smo se brzo preorijentisali na proizvodnju maski i dosta njih je izvezeno posebno u Nemačku. Pomogle su i mere Vlade Srbije koje su stimulisale likvidnost u domaćoj maloprodaji. Tako da smo uspeli da ostvarimo kontinuitet proizvodnje. Sada smo u drugoj polovini godine imali poskupljenje sirovina, energenata i drugog, ali to su situacije koje periodično dolaze i nadam se, prolaze - priča za Tanjug Stefanović.

Navodi da i razvoj privrede poslednjih godina utiče na to da je malim preduzećima sve teže da opstanu i vodi ih ka ukrupnjavanju, što nije tako jednostavno. Takođe, ima problema i sa radnom snagom.

- Tendencija je da je sve manje mladih ljudi zainteresovano da radi u tekstilnoj industriji koja, inače, ne spada u neke atraktivne zarade. Tako da je trend da kada god se dešava rast zarada, tekstilna industrija tu dodatno trpi, jer ima svoje limite koji su na svetskom nivou. Rešenje je u podizanju tehnološke opremljenosti, nivou znanja, marketinškog nastupa na tržištu da bi se obezbedila prodaja i plasman. To je jedini način da zadržimo i atraktivnost i konkurentnost naših radnih mesta - naglašava Stefanović.

Ariljski tekstici ističu da je njihova roba i dalje brend, jer potrošač ceni kvalitet domaćeg proizvoda, ne samo u Srbiji već i u regionu. To doprinosi da Arilje i dalje bude "srpski Mančester".

Arilje je od 10 opština Zlatiborskog okruga treća po stepenu ekonomskog razvoja.

Opština Arilje

Miteks d.o.o. Arilje

STEFAN DOO, ARILJE

Arilje  

Miteks

Stefan

Milan Radovanović

Predrag Maslar

Milutin Stefanović

tekstilci

tekstilna industrija

srpski Mančester

pandemija

tekstil