Prekogranični "šopinzi" - Mađari u Srbiji kupuju džins, Piroćanci u Bugarskoj nameštaj, a Rumuni ručaju u Vršcu

Građani koji žive u pograničnim delovima Srbije redovno se snabdevaju i u marketima sa druge strane granice, a ova pojava je poslednjih meseci još više zastupljena, jer mnogi pokušavaju da uštede svaki dinar zbog poskupljenja namirnica. Inflacija u novčanicima naterala je mnoge da se snabdevaju u komšiluku, a taj proces je dvosmeran. Građani susednih država, takođe, dolaze u Srbiju i vraćaju se punih prtljažnika proizvoda koji su povoljniji na rafovima naših trgovina.

Da su u mađarskim marketima jeftiniji suhomesnati i mlečni proizvodi, kao i čokolade i kućna hemija vidi se i na tezgama, jer pijačni prodavci upravo ovu robu u Beograd donose iz Mađarske. U Upravi carina za Euronews Srbija kažu da komšije u Suboticu i druga pogranična mesta odlaze po džins koji se šije u Srbiji, kao i drugu robu široke potrošnje.

Bugarski državljani u Srbiji najčešće kupuju prehrambene proizvode, dok Piroćanci u Bugarsku odlaze po garderobu i nameštaj, ali i po sveža ovčija creva za izradu domaćih kobasica.

Carinici kažu da je na jugu Srbije situacija nešto drugačija, jer naši građani u Severnoj Makedoniji najčešće nabavljaju cigarete, kafu, mlečne proizvode. Navode i da tamo kupuju solarne panele i u rezervoare sipaju gorivo koje je jeftinije nego kod nas, dok stanovnici te zemlje u Srbiji rado kupuju u velikim šoping centrima pre svega garderobu i pokućstvo.

Takve nabavke moraju biti u skladu sa zakonskim ograničenjima u smislu količine za pojedine robe, poput cigareta i drugih akciznih proizvoda, jer ako to nije slučaj, a putnik pritom robu ne prijavi, naći će se u carinskom prekršaju čija je posledica novčana kazna i zaštitna mera trajnog oduzimanja robe.

- Po pravilu se neka roba češće kupuje, pa i krijumčari, kada je za njom potražnja veća, što znači da se kretanja na tržištu direktno reflektuju na odabir vrste robe koja će biti krijumčarena. Krijumčari su "tržišno orijentisani" i za šverc biraju onu robu koja će im doneti najveći profit. Na osnovu učestalosti prelazaka granice, kao i po količinama i vrsti robe koju neko prenosi, može se zaključiti da li je nešto za lične potrebe ili je reč o pokušaju zloupotrebe olakšica koje propisi predviđaju - kažu u Upravi carina.

Oni navode primer kupovine svežih ovčijih creva u Bugarskoj i napominju da se radi o namirnici životinjskog porekla i da je prenos preko granice u putničkom prometu dozvoljen samo ukoliko je proizvod fabrički upakovan i ako njegova težina ne prelazi jedan kilogram. Dodaju da je bilo slučajeva da naši državljani kupuju creva u rinfuzu i bez deklaracije, ali ističu da je unos takve robe zabranjen, zbog čega se po otkrivanju oduzima i kasnije uništava.

- Kada je reč o kupovini goriva u BiH, ta pojava više nije tako rasprostranjena kao kada je razlika u ceni bila veća. Pritom, ne treba zaboraviti da su i tada to mahom radili stanovnici pograničnih mesta, a ne ljudi kojima se zbog udaljenosti to i ne isplati. I tada i sada propis je isti, što znači da je dozvoljeno kupiti samo gorivo koje staje u rezervoar, dok je prenošenje u kantama ili drugim prenosnim sredstvima - zabranjeno - objašnjavaju u Upravi carina.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Euronews Srbija da se stanovnici pograničnih mesta najviše snabdevaju u Mađarskoj, odakle donose prehrambene i suhomesnate proizvode i kozmetiku, kao i u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

- Naši građani ne odlaze u Rumuniju, ali Rumuni dolaze kod nas. U Vršcu su bukvalno prazne prodavnice subotom. Uglavnom kupuju namirnice, jer je kod njih hrana sada značajno skuplja. Ugostiteljske usluge su isto kod njih sad skuplje i zato su redovni posetioci onih malo boljih restorana po Vršcu. U njima sada mora nedelju dana unapred da se rezerviše sto - kaže Milićević.

On napominje da trgovci i ugostitelji imaju najviše koristi od poseta komšija, jer dolaze u velike nabavke i ostavljaju značajne sume novca.

U Upravi carina ističu da nije svaka nabavka namirnica šverc i dodaju da građani ma koje zemlje imaju pravo da odluče gde im je povoljnije da se snabdevaju uz uslov da poštuju propise o tome šta je i u kolikoj količini dozvoljeno preneti preko granice i trajno uneti u zemlju iz koje dolaze. Ti propisi se razlikuju u zavisnosti od zemlje, pa tako na primer svaki državljanin Srbije ima pravo da u zemlju unese robu u vrednosti do 100 EUR bez naplate uvoznih dažbina, pod uslovom da roba koju unosi ne podleže ograničenjima u količini kao što je to, na primer, slučaj sa alkoholom i cigaretama.

- Češća kupovina preko granice karakteristična je za stanovništvo iz pograničnog područja, ali da bi se nešto okarakterisalo kao krijumčarenje, potrebno je uporediti podatke o tome koliko često neko prelazi granicu u potrazi za istom ili sličnom vrstom robe. Ukoliko je ta pojava frekventna radi se o takozvanom "mravljem švercu" koji podrazumeva česte prelaske granice sa manjim količinama robe - objašnjavaju u Upravi carina.

Dodaju da građani imaju pravo da za sopstvene potrebe u inostranstvu kupe i vredniju robu, ali da se ona može cariniti u "skraćenom postupku" na samom graničnom prelazu samo ukoliko njena vrednost ne prelazi iznos od 3.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti. Ako, pak, vrednost robe prelazi 3.000 EUR, onda se roba carini u redovnom carinskom postupku.