Tri vrste namirnica koje nam popravljaju raspoloženje

Iako neće izlečiti depresiju ili anksioznost, dokazano je da ishrana može da utiče na raspoloženje, ali istraživanje kompanije MOWI nedavno je pokazalo da baš kad se osećamo loše, uglavnom posežemo za brzom i preslatkom hranom.

Psiholog Kimberli Vilson kaže da je uobičajena greška koju ljudi prave kada žele da poboljšaju svoju ishranu je to što odjednom menjaju previše toga, prenosi Večernji list.

- Namirnice bi trebalo postepeno izbacivati, kao i dodavati nove u svoj jelovnik - kaže Vilson i dodaje da je bolje onome što već jedemo dodati još vlakana, zdravih masti i povrća, nego nešto odjednom prestanemo nešto da konzumiramo.

- Možete, na primer, običnu testeninu da zamenite integralnom, ili testeninu poslužiti sa porcijom ribe - kaže ona.

Razmislite o svojim redovnim obrocima i grickalicama i gde biste mogli da dodate ono što je hranjivo za mozak, poput masne ribe, pasulja i drugih mahunarki, uključujući humus, sirovih oraha i slično, predlaže Vilson, a naglašava i kako nam hrana na više načina može da pomogne da se bolje osećamo; pa čak i samo jedenje može da oslobodi hemikalije koje podsižu raspoloženje, dok namirnice poput šećera, mogu da pogoršaju raspoloženje.

- Hranom se možemo odvratiti od loših osećanja, ali ti efekti su obično kratkotrajni i mogu da imaju druge negativne posledice. Za dugoročno bolje raspoloženje trebalo bi razmisliti o hranjivim supstancama koje bi mozgu bile potrebne da bi dobro funkcionisao - objasnila je za Vilson za Metro.

Ona smatra da su zdravom mozgu potrebne esencijalne masti, mikronutrijenti (vitamini i minerali), vlakna i voda.

Esencijalne omega-3 DHA i EPA masti ključne su za zdravlje mozga. One stvaraju građevivske blokove moždanih ćelijskih membrana, pomažu moždanim ćelijama u slanju i primanju signala i smanjuju nivo upale u mozgu, a povezuju se i s nizom stanja mentalnog zdravlja.

Ono što je najvažnije, dovoljno se mogu uneti samo putem hrane, i to konzumiranjem ribe i morskih plodova.

Mozgu su za stvaranje neurotransmitera koji regulišu raspoloženje potrebni vitamini i minerali poput gvožđa, kalcijuma i B6 vitamina.

Nizak nivo B vitamin može da prouzrokuje simptome poput razdražljivosti, agresije, depresije i problema sa pamćenjem.

Konzumiranje vlakana pomaže u održavanju hranjivih mikroba u crevima.

Kad ti mikrobi razgrađuju vlakna, proizvode mnoga jedinjenja koja su dobra za mozak, a kad nema dovoljno vlakana može se oštetiti zaštitna crevna sluznica, što može da dovede do veće upale i negativnih efekata na zdravlje mozga.