Šta privrednicima može doneti svrstavanje Srbije u red razvijenih zemalja prema kreditnom rejtingu? - Mnogo šansi za investiranje, ali tu su i problemi

Tokom protekle godine renomirane agencije za ocenjivanje kreditnog rejtinga, Standard and Poors, Fitch raitings, Moodys, Srbiji su potvrdile nivo BB+, što je najviši rejting u kategoriji ne baš prijatnog naziva "smeće" (junk). Ali, tokom izlaganja govornika na prvom danu održavanja Kopaonik biznis foruma, koji popularno nazivaju "srpski Davos", pojavile su se optimistične prognoze o tome kako je nivo privredne aktivnosti u našoj zemlji dostigao razmere od pre pojave pandemijske krize. To je potvrdio i predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, koji međutim dodaje da je tu poslednju stepenicu najteže preskočiti.

Kako je rekao nakon svog izlaganja, šanse Srbije da dobije kreditni investicioni rejting zavise od novog aranžmana sa MMF-om, koji bi prema najavama trebalo da bude usvojen 3. juna i reformama u oblasti javnih preduzeća i unapređenja rada institucija koji bi trebalo da obezbede dobar poslovni ambijent.

- Mislim da će to biti dve sfere gde će se gro aktivnosti koncentrisati da bi Srbija u jednom trenutku došla do dobijanja investicionog rejtinga - kazao je Vlahović.

Glavana prednost svrstavljanja srpske ekonomije u red razvijenh jeste pristup finansijskom zaduživanju privrede i države po vrlo povoljnim kamatnim uslovima. Sa tim se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, koji takođe podvlači da taj poslednji korak nije ni malo jednostavan.

Profesor podvlači da je direktna posledica dobijanja investicionog kreditnog rejtinga to što se smanjuje jaz u ceni zaduživanja u odnosu na razvijene zemlje. Tako ističe primer Nemačke čiji se privrednici zadužuju po stopi od 1,7%, a osim toga i konzervativni investitori su spremni da svoj novac stave na raspolaganje jer postoji stabilnost ulaganja, kao i nizak rizik od eventualnog zostajanja u otplati obaveza.

Sa druge strane, postoje i oni koji se ne slažu sa ovom ocenom. Tako ekonomista Milan Kovačević smatra da se već postojeći rast kreditnog rejtinga ne koristi na pravi način i dodaje da privatni ulagači ne obraćaju toliko pažnju na isti jer oni imaju sopstvene istraživačke timove koji obavljaju taj posao za njihove lične potrebe. U svojoj analizi ističe da bi dobijanje investicionog rejtinga moglo da se iskoristi za bolje plasiranje obveznica, ali da nema nekih konkretnih prednosti za privredu. Posebno zamera to što se naša zemlja prema oceni relevantnih međunarodnih institucija visoko kotira po nivou korupcije i lošem funkcionisanju ugovora što su stvari koje bi što hitnije trebalo popraviti.

Prema definiciji portala Investopedia, kreditni investicioni rejtnig predstavlja oznaku dobrog boniteta instiucija i privrednih subjekata u jednoj državi gde su rizici od neisplaćivanja dugovanja veoma niski. Osim toga, ističe se da je "kreditni rejting veoma važan jer dovodi do razvijanja investiciong kruga sa velikim ulaganjima - naročito od strane konzervativnih investitora".

Kreditnim rejtingom država bave se agencije koje su se specijalizovale za taj posao. Među najznačajnije ubrajaju se Standard and Poors, Moodys i Fitcher koje čine takozvano "veliko drvo". Još od ranih 1970-ih godina pojavile su se kritike na račun njihovog rada, jer primaju novac za obavljanje svog posla, pa se njihove ocene ne mogu smatrati u potpunosti objektivnim i nepristrasnim.