Šta elektronsko fakturisanje donosi srpskoj privredi i kako se pripremiti za njegovo uvođenje u poslovanje

- Reč je o poslovanju vrednom oko 1.300 milijardi dinara na godišnjem nivou, pa će ova obveza digitalizacije javnih tela dodatno rasteretiti budžete te time osigurati jednostavnije i transparentnije poslovanje. Dobro je i što će deo privatnih subjekta koji posluje s javnim telima već u prvoj fazi morati da se prilagodi e-fakturisanju pa će sigurno isto primenjivati i prema ostalim preduzećima, što će omogućiti da od 1. jula 2022. godine cela privreda bude spremna za digitalno poslovanje - pojašnjava Živković.

Kako je rečeno, uvođenjem obaveznog eRačuna u javni sektor pokrenuće se prvi talas digitalizacije srpskih preduzeća, dok će potpuna primena Zakona u realnom sektoru učiniti čitavu privredu konkurentnijom.

Prema iskustvima zemalja koje su pre nas uvele takav zakon, privatni sektor oberučke je prihvatio e-fakturu, iako kod većine zakonski to nije bio obvezan, ako nije učestvovao u javnim nabavkama i tenderima. Obzirom da je Srbija po tom pitanju učinila korak više i odmah usvojila Zakon koji digitalizuje čitavu privredu, očekuju se još bolji rezultati.

- Uočili smo veliki interes firmi koje su samo čekale Zakon da potpuno digitalizuju poslovanje jer ih je bilo strah reakcije kupaca koji još nisu dovoljno edukovani o e-fakturisanju, konkretno vezano za nadzor Ministarstva finansija i drugih tela. Ali zakonodavno telo je sada jasno propisalo i obveze i sankcije u vezi sa razmenom elektronskih faktura i sada više nema nikakve prepreke da firme već danas počnu uvođenje e-faktura u poslovanje i na vreme se pripreme za potpunu primenu Zakona - ističe Živković za eKapiju.

Na pitanje što će konkretno promeniti ovaj Zakon za srpsku privredu, osim formata fakture, Živković ističe kako uvođenje ovog oblika fakturisanja nije samo promena načina na koji će firma primati ili slati svoje račune, nego opšte rasterećenje administrativnog poslovanja koje je najveći generator troška kako u javnim, tako i u privatnim preduzećima.

- Elektronsko fakturisanje je u Evropi uvedeno jer je utvrđeno da jedna papirna faktura košta od 7 do 20 EUR, u zavisnosti koliko je u njenu obradu uključen ljudski faktor. Rasterećenjem procesa, povećanjem zakonske sigurnosti i uvođenjem većeg nadzora nad poslovnim dokumentima, svaki poslovni subjekat automatski postaje efikasniji i konkuretniji. e-fakturisanje će u Srbiji pokrenuti čitav proces digitalizacije jer će se nakon primene eRačuna početi da primenjuju i druga digitalna rešenja za poslovno upravljanje digitalnim dokumentima, recimo elektronsko čuvanje dokumenata kako propisuje zakon - naglašava direktor servisa Moj-eRačun koji za potrebe elektronskog čuvanja dokumenta već ima spreman sistem Moj-eArhiv, i dodaje da jedan digitalni proces automatski podstiče na uvošenje sledećeg, što vodi ka potpunoj digitalizaciji kao preduslovu za privredni oporavak i rast.

- Dobra usluga znači da je možete koristiti odmah, bez ulaganja u sopstvene softvere, da vam informacioni posrednik osigurava dobru korisničku podršku za preuzimanje e-faktura, ali i za postavljanje sistema rada i izradu baza primaoca, i na kraju da vam pruža uslugu elektronskog čuvanja tih dokumenata uz sisteme za njihovo upravljanje - objašnjava naš sagovornik i kao primer navodi Moj-DMS gde su sva dokumenta centralizovana i sa mogućnošću obrade i pregleda gde god se nalazili.

- Naš poslovni model podrazumeva da elektronsko fakturisanje mora biti dostupno svim subjektima, bilo da li je u pitanju javno preduzeće ili privatna firma. Više od 10.000 subjekata već danas može slati e-fakture iz svojih ERP-ova, do iduće godine će ih biti 40.000, a ako nismo integrisani s nekim konkretnim, korisnicima je na raspolaganju aplikacija servisa Moj-eRačun koju mogu početi da koriste odmah nakon registracije na sistem, bez instalacija ili kupovine softvera - navodi Živković.